На Дан Уједињења Бугарске који се обележава 6. септембра одржано је 6. по реду издање Националног фестивала „Култура мог етноса“. На почетку је овај културни догађај био мали празник који се организовао у граду Павел Бања, али се касније почео одржавати у Горном Сахрану. Ово село, смештено у подножју Старе планине, недалеко од града Казанлака, постало је, по свему судећи, идеални домаћин тог догађаја, с обзиром на разноликост заједница које живе у њему. Деценијама овде живе Бугари, досељеници из Македоније, Каракачани, припадници турске и ромске заједнице код нас и Помаци.

Фестивал се одржава у организацији локалног читалишта „Светлина – 1905.“ а уз финансијску подршку Општине Павел Бања. Фестивал је такмичарске природе а најбоља достигнућа су била награђена.

Особа која стоји иза свега овога је Јана Трендафилова, библиотекар и секретар читалишта. Јана не жали ни времена, ни труда за припрему фестивала, својом одлучношћу превазилази све тешкоће и са осмехом дочекује учеснике и госте фестивала. За њу је овај форум празник који доноси радост и срећу, али помаже и у превазилажењу различитости, те подстиче међусобно разумевање. Нада се да ће временом фестивал проширити свој домет и стећи већу популарност не само у том крају, већ и у осталим деловима земље. Занимљив акценат на овогодишњем фестивалу била је изложба традиционалне за Каракачане одеће, накита и предмета из свакодневног живота, која је приређена у фоајеу читалишта. Изузетно драгоцене примерке доставила је Јелена Дзупова која потиче из старе каракачанске фамилије. Наследила их је од бака и деда, а неке је својеручно израдила по традиционалним технологијама. Као живи експонат се међу старим предметима шетала њена унука Јоана одевена у каракачанску ношњу.

Ове године се на фестивалу окупило преко 300 учесника из 19 насељених места из различитих делова Бугарске. Домаћини су се представили са три састава. Наступом женске певачке формације „Перуника“ при локалном читалишту и извођењем химне села почео је празнични програм фестивала. Дечји каракачански ансамбл је одушевио публику богато украшеним аутентичним ношњама и извођењем лепих каракачанских кола. А девојке из ромске формације „Романо ило“ су гледаоце очарале својим ватреним извођењем и освојиле трећу награду у категорији „Плесна формација“. Међу најколоритнијим свакако су биле девојке из плесне формације „Кизлар“ из суседног села Асен које су извеле турске свадбене игре, а исто тако и Торлаци из села Стакевци код Белоградчика. Њихова несвакидашња шарена одећа и старе песме донеле су им награду за најаутентичнији наступ. Ионако богату слику употпуниле су гошће из града Варне које су извеле „Гагауску игру“ и тиме су освојиле друго место.

Велика награда фестивала припала је извођачима и певачима из града Галабова који се на форуму представио са неколико аматерских састава и индивидуалних наступа, док је награду за целокупан наступ однело читалиште у суседном селу Горно Дрјаново. Најстарија и најмлађа учесница фестивала, 85-годишња Маријана Дулешкова из села Стакевци и 4-годишња Данијела Стефанова из Шејнова, такође су биле одликоване. Награда за најбоље индивидуално извођење припала је певачици Јорданки Мишковој из пловдивског села Мало Конаре. Ношња стара скоро сто година донела је својој власници Марији Колевој из села Розово специјалну награду за аутентичан костим. Награде за најбоље певачке формације освојили су састави из села Јасеново, Асен и Шејново, док су играчи из Карлова освојили прву награду за атрактивно извођење шопског фолклора. Можда је ипак највећа награда за све учеснике и госте фестивала било весеље, лепота и шаренило боја, музике и ритмова који су 6. септембар у селу Горно Сахране учинили правим празником живог фолклора, културних разноликости и суживота.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Вихра Бајева