Недеља на измаку била је изузетно напорна за Европску комисију и њеног председника Жана Клода Јункера пошто је протекла у знаку тражења решења за проблем са избеглицама. Она је била тешка и за Бугарску јер је она требало да реагује на нови предлог Комисије према којем се Бугарска као земља чланица ЕУ обавезује да поред првобитно одређеног броја избеглица – 500, прихвати додатних 1.600. Високи представници Владе Бугарске су јасно ставили до знања да Софија солидарише са мерама које је зацртала ЕК, али их неће безрезервно подржати. Потпредседница владе Меглена Кунева је инсистирала на томе да се обавезујуће квоте за прихват избеглица односе на све земље чланице. Суседна Румунија је била категорична да неће прихватити нове избегличке квоте у складу са којим треба да прими 6.351 особу и додала да би могла, на добровољној бази, збринути највише 1.785 особа. Вицепремијер Кунева је такође изнела идеју да пријем избеглица може да буде искоришћен за убрзавање процеса прикључења Бугарске Шенгену. С овим мишљењем се није сложила потпредседница Владе и министар унутрашњих послова Румјана Бачварова уз образложење да је прихватање већег броја избеглица у замену за приступање шенгенском простору у тренутној ситуацији више него неадекватно решење. Неки су разилажење у ставовима потпредседника окарактерисали као неслагање у редовима владе, али пре би се рекло да је реч о разлици у нијансама. Бачварова се такође залаже за улазак Бугарске у шенген зону, али према њој, то треба да се догоди на основу испуњених техничких критеријума за чланство, јер би се у супротном, с обзиром на то да проблем избеглих још дуго неће бити решен, пријем у Шенген додатно искомплицирао. Ивајло Калфин, трећи потпредседник владе и министар социјалне политике и рада, такође је заузео прилично двосмислену позицију. Калфин је изразио солидарност са предлогом ЕК о обавезним квотама у расподели миграната, наводећи да Бугарска избеглицама може да обезбеди почетне услове за опстанак. Али, по његовим речима, Бугарска их не може обавезати да остану на њеној територији, поготову ако не буду размотрене одговарајуће измене Даблинског споразума, нити да им брани одлазак у друге, развијеније земље. Бугарска избеглицама може да обезбеди услове усаглашене са њеним реалним могућностима, а то ће учинити за сваког ко пожели да се укључи у економски и социјални живот земље, рекао је вицепремијер Калфин. У ствари, ставови званичне Софије и многих других земаља се не разликују умногоме, што је више него разумљиво, имајући у виду да и Бугарска, као и већина европских земаља, жели заједничку избегличку политику, какве још увек нема.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова