„Тренутни ризици за заједничку безбедност су трајни и изузетно сложени, а Бугарска активно учествује у тражењу брзих, системских и комплетних одговора за превазилажење изазова којих је све више.“ Ово је изјавио министар Данијел Митов у својој поздравној поруци учесницима Међународне конференције на тему „Улога НАТО и ЕУ у широком црноморском региону“. Догађај је одржан у организацији интернет-платформе "Софијски форум за безбедност" у сарадњи са Центром за европска истраживања „Вилфред Мартенс“ и фондацијом „Конрад Аденауер“.
„Последње године сведоци смо продубљивања и проширивања лепезе ризика по безбедност. Криза на Блиском истоку и продужени утицај „Исламске државе“ стављају у нову ситуацију не само Бугарску, већ и цео европски континент.“ – изјавио је шеф бугарске дипломатије поводом главних изазова који произилазе из кризе на Блиском истоку и у Северној Африци.
„Тренутна избегличка и имигрантска криза је међу највећим изазовима последњих деценија, казао је он. – Ризици на североистоку нису мањи. Анексија Крима и напори Русије за дестабилизацију Украјине драстично су променили целокупну безбедносну ситуацију у Европи, као и у самом Црноморском региону. Директно су погажене кључне вредности и принципи европског поретка. Са данашњим даном настале ризике следи прихватати као дугорочне, који захтевају низ мера. Сав тај контекст ставља Бугарску у нову, другачију ситуацију. Од спољашње границе ЕУ ми се трајно претварамо у „прву линију додира“ са мноштвом ризика и претњи. С ове тачке гледишта потребна је промена како нашег инструментаријума за реаговање, тако и нашег целокупног спољнополитичког понашања. Потребне су промене у политици ЕУ и НАТО. Нужне су нове, регионалне мере, ради бољег реаговање на дугорочне ризике по нашу безбедност. Неопходна је и даља европеизација политике према избеглицама и системска финансијска и институционална подршка државама које су спољашње границе ЕУ.“
Министар иностраних послова је издвојио и приоритетни значај Црноморског региона за Бугарску. По његовим речима:
„Регион може наставити свој развој једино на бази потпуног признавања и поштовања права сваке земље да слободно бира у којим ће економским и политичким заједницама члановати и на бази очувања њеног територијалног интегритета. Република Бугарска неизоставно подржава то суверено право и помаже према својим могућностима државама које улажу напоре за максимално приближавање ЕУ и НАТО. Искористићемо сваку прилику за смањење напетости у региону и брзо обнављање корисне сарадње у њему.“ – подвукао је министар Митов.
Након приступања Бугарске ЕУ 2007. године, ЕУ је покренула иницијативу „Црноморска синергија“, као део политике добросуседства која је обухватала земље које се граниче са ЕУ – Украјину, Молдавију, Турску, Грузију и Русију. Са данашњим даном она није забележила развој.
„Пре две године вођена је интензивна дискусија, а било је и конкретних корака за усвајање Црноморске стратегије ЕУ, по узору на Дунавску стратегију ЕУ, рекла је Велина Чакарова из Аустријског института за европску политику и питања безбедности, која је учествовала на форуму. – Био је то покушај систематизација приступа и увођења конкретне политике према Црноморском региону. Она би требало да буде уједињујућа, с обзиром да су неке земље чланице ЕУ и НАТО, а друге нису, треће пак су стекле статус кандидата за чланство или су придружене чланице итд. У питању је конгломерат земаља за које је тешко наћи ујединитеља. То може довести до пооштравања регионалних и системских сукоба у Црноморском региону. Имајући у виду да је ЕУ преокупирана унутрашњим и спољашњим проблемима, а исто се односи и на НАТО, овај вакум ће бити све већи. Када Русија и Турска, које тренутно морају да реше своје, озбиљније проблеме, преусмере своју пажњу, у овом региону ће ситуација постати озбиљна. Морамо бити припремљени и имати сценарио за конкретне последице. Немам у виду талас избеглица који ће постати све јачи. У питању су утицаји који долазе у директну везу са исламским калифатом, ескалација сукоба у Источној Украјини који не даје никакве знаке да ће бити решен или чак замрзнут, као и нерешени у региону економски и финансијски проблеми. Немам оптимистичну прогнозу за регион, али бих упутила апел за озбиљнији однос и припрему за евентуалне потресе“, рекла је у закључку Велина Чакарова.
Превод: Албена ЏермановаКоалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...