Парламентарни избори 2001. године су били прекретни на политичкој сцени у Бугарској. Победник који је учинио крај биполарном моделу у најновијој историји наше земље био је Национални покрет Симеон Други. Његов оснивач и лидер био је бугарски цар Симеон Сакскобурготски који се вратио из изгнанства. Победа 17. јуна је у великој мери резултат разочарења народа због болних реформи и цене коју плаћа за њих, као и популизма нових лица која су желела да преузму управљање Бугарском и која су обећавала брзо подизање животног стандарда и „нови морал и поштеност у свему“.
6. априла 2001. године - два месеца пре избора, Симеон Сакскобурготски је одржао свој чувени говор о 800 дана, који људи ионако нису успели да у потпуности разуме, али су га ипак схватили онако како им се хтело:
Обраћам се свима вама и овим својим говором ударам темеље Националног покрета Симеон Други у име три принципијелне идеје. Прва је - брза и квалитетна промена животног стандарда код нас кроз остварење функционалне тржишне привреде и кроз повећање прилива озбиљних светских инвестиција у Бугарску. Спреман сам да предложим шему економских мера и социјално-економског партнерства преко којих ће, најкасније до 800 дана, чувено бугарско трудољубље и предузимљивост променити ваш живот. Друга идеја је – рашчишћавање са политичким партизанством и уједињавање бугарске нације око наших исконских идеала и вредности који су током векова очували њену снагу. Трећа идеја је увођење правила и институција у циљу елиминисања корупције, која је постала главни непријатељ Бугарске, која осуђује нашег народа на сиромаштво и која одвраћа страни капитал од виталног значаја за нас.
Бугарима се допало то што се трудољубље ставља у основу промене коју је обећавала влада Сакскобурготског, као и то што ће корупција бити сузбијена. И почели су да броје 800 дана, у нади да ће обећања постати стварност. Међутим, разочарање није закаснело, а Симеон Сакскобурготски је касније неуспехе своје владе објаснио „погрешним чипом у глави Бугара“. Тешко да је претпостављао да ће се све тако одвити када је у изборној ноћи славио своју победу:
Национални покрет Симеон Други ће тежити коалиционом управљању заједно с политичким снагама које деле главне идеје нашег програма, а то су: одржив економски раст, убрзано остварење циља – приступања ЕУ и НАТО, елиминисање корупције у Бугарској, повећана одговорност свих вршилаца власти у земљи, стабилно законодавство, у складу са европским стандардима.
Да би остварио све те програмске циљеве Национални покрет Симеон Други, који је убедљиво победио на изборима, је био приморан да ступи у коалицију, јер му је недостајало само једно посланичко место за пуну већину у парламенту. Преговори са Савезом демократских снага су завршили без успеха, тако да је за коалиционог партнера Покрета изабран „незаобилазни фактор“ у бугарској политици – Покрет за права и слободе.
Национални покрет Симеон Други је победио на изборима и захваљујући плану који је садржао доста добрих предлога, као што су рецимо: одржавање нултог буџетског дефицита, брза приватизација, нулти порез за реинвестирану добит итд. За време мандата ове владе Бугарска је остварила своја два најважнија спољнополитичка циља за која се залагала још од 1990. године. Године 2004. постала је члан НАТО, а 2005. је потписала Уговор о приступању ЕУ.
Међутим, поред успеха на међународној сцени, унутар земље било је бесмисленог „надувавања“ државне администрације, клијентелизма, скандала око приватизације Бугарске телекомуникационе компаније, Булгартабака и друштава за дистрибуцију електричне енергије, а реформе у кључним јавним секторима нису спроведене. Ипак, упркос успесима на међународној сцени и неуспешној унутрашњој политици, влада Симеона Сакскобурготског је испунила цео четворогодишњи мандат.
Превод: Албена Џерманова
Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..
„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..
10. новембар 1989. г. Дан је за Бугаре почео као и сваки други. Али је одједном у 18 часова у вестима Бугарског националног радија најављено да се изражава захвалност Тодору Живкову на његовом раду на челу државе, као и да Петар Младенов постаје нови..