У Софији је под патронатом Унеска одржана конференција на тему: "Спречавање даљег уништавања културног наслеђа Сирије", коју су организовали Амбасада Краљевине Норвешке и Норвешки институт за истраживање културног наслеђа.

У више наврата сам подвукла да су илегална трговина културним добрима и уништавање културног наслеђа део стратегије коју екстремисти примењују у Ираку и Сирији. Један од начина да тзв. Исламска држава буде заустављена јесте да буде прекинуто њено финансирање део којег се покрива средствима из трговине културним добрима - рекла је у ексклузивном интервјуу за Радио Бугарска генерални директор Унеска Ирина Бокова. - То је и смисао резолуције коју је Савет безбедности Уједињених нација усвојио у фебруару ове године. Заједно са земљама чланицама Савета безбедности радимо на спречавању илегалне трговине културним добрима. Зашто је била уништена непроцењива Палмира? Ја сам један од срећника који су успели да посете овај град у последњих пар месеци, непосредно пре избијања конфликта у Сирији. Храм у Палмири је представљао несвакидашњу симбиозу архитектонских стилова карактеристичних за Блиски исток, античке и грчко-римске традиције. Његово уништење је недопустив злочин према цивилизацији пошто је он био симбол међукултурног дијалога, материјални доказ да се различите културе узајамно прожимају и коегзистирају. Управо то екстремисти покушавају да униште. Како бисмо стали на пут екстремистима, потребно је да обуставимо њихово финансирање. То је заједнички циљ Интерпола и Светске царинске организације у сарадњи са Канцеларијом Уједињених нација у Бечу за борбу против криминала и наркотика и многих других партнерских организација и влада. Мислим да је то један од главних задатака које треба да обавимо како бисмо спречили даље уништавање културних споменика и насиље над људима на верској или националној основи.

Дан пре доласка у Софију Ирина Бокова је била у посети Бриселу. Заједно са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Федериком Могерини и члановима Одбора за образовање и културу Европског парламента размотрили су теме везане за очување културног наслеђа у Сирији и Ираку:

На састанку у Бриселу гђа Могерини је потпуно подржала наше акције и рекла да ради на изради нове директиве ЕУ. Овом приликом сам инсистирала да земље чланице ЕУ ускладе своје законодавство и пооштре контролу на увоз културних добара. Тренутно је уведен строги режим извоза, европске државе чувају своје наслеђе, културу и добра. САД су веома активан учесник наше међународне сарадње. На том пољу ближе сарађујемо и са Стејт департментом, Департманом за финансије, са многим експертима који нам дају и сателитске снимке. Такође ваља истаћи да је Конгресу САД поднет на разматрање нацрт закона везан за јачање режима илегалног извоза и увоза културних добара.

Бугарско законодавство је прилагођено новим околностима, са посебним фокусом на забрану прекограничне трговине културним благом Сирије и Ирака.

Сматрам да је допринос Бугарске озбиљан - изјавила је Ирина Бокова. – Одржана је велика конференција посвећена кријумчарењу, коју смо отвориле ја и вицепремијер и министар унутрашњих послова Румјана Бачварова. Бугарска веома активно учествује у активности Унеска на спровођењу Конвенције организације из 1970. године, којом се забрањује незаконити увоз и извоз културних добара. Наша земља је члан комитета задуженог за надгледање спровођења ове конвенције. Пре четири године смо са министром културе Веждијем Рашидовим боравили у Отави. Канада је, у складу са наведеном конвенцијом и уз наше посредовање, вратила Бугарској више од 20 хиљада илегално извезених уметничких и археолошких предмета.

Ирина Бокова је чврсто убеђена да је пљачкање културног наслеђа од стране Исламске државе ратни злочин у складу са Римским статутом Међународног кривичног суда.

Са главном тужитељком Међународног кривичног суда гђом Фату Бенсудом и њеном екипом радимо на питањима везаним за уништавање драгоцених маузолеја у Тимбуктуу од стране исламских џихадиста у време када су држали северни Мали. Њена истрага ће се ускоро завршити и она ће располагати са довољно чињеница и података за покретање судског поступка. Што се Сирије и Ирака тиче, тешкоћа је у томе што ове земље нису ратификовале дотичну Унескову конвенцију. Међутим, у Сирији и Ираку има 26 хиљада страних бораца који су држављани земаља потписница Конвенције, што је, према гђи Фату Бенсуди био довољан разлог за покретање истраге. Искрено се надам да ови злочини неће проћи некажњено, рекла је Ирина Бокова.

 Превела: Ајтјан Делихјусеинова