Вожња скутером ободом Софије једна је од најновијих атракција за госте и становнике главног града Бугарске који воле природу и нестандардни одмор.

Двојица младих мушкараца – другови Ивајло Нотев и Богдан Димитров који обожавају скутере – убеђена су да нам ово возило даје различитији и нешто веселији поглед на свет, те су одлучила да поделе та своја осећања са више људи. Тако су дошла на идеју да организују скутер-екскурзије. И пошто досада нико није нудио сличне услуге, момци су се упознали са искуством других европских земаља. У Лондону, Паризу, Барселони екскурзије се приређују у градским условима. Међутим, испоставило се да је у нашем преоптерећеном градском промету вожња скутером скоро екстремни доживљај. Због тога они су се определили за екскурзије у околини Софије где има и пуно занимљивих ствари.

„Идеја је инспирисана чињеницом да око Софије има више манастира и места где историја буквално „говори“, прича Богдан Димитров. На ободу Софије можете посетити 40-ак манастира. Ми бирамо дестинације које смо већ посећивали. На лицу места сазнајемо занимљиве чињенице о тим објектима, а затим причамо све то људима који су одлучили да путују са нама. Имамо много јединствених храмова које радо посећују чак и они који не верују у Бога. Обилазимо манастире не као религиозна места, већ као дестинације које нуде човеку занимљива сазнања. А уз то одмарамо на лепим пољанама, па чак приређујемо пикнике.“

Међу привлачним дестинацијама је манастир код Горњег Богрова. У тамошњој црквици Светог Георгија Победоносца се чува јединствени – чудотворни камен који расте. Мештани кажу да се он појавио овде у 13 веку, а донели су га са Голготе витези крсташи. Осим што расте, камен помаже и болесним људима који верују да ће се излечити чим га дотакну.

Како пријатељи бирају своје маршруте?

„Тражимо неку занимљиву сторију везану за одређени манастир. Свакако, и пут треба да је леп, јер су скутери са малим точковима. Не можемо да користимо лоше путеве, нити аутопутеве. Тражимо објекте у околини Софије до којих се путује максимум сат заједно са одмором, а постоји и могућност да негде нешто поједемо или пак да посетимо неку другу атракцију“, објашњава Богдан.

Иначе, вожња скутером улицама главног града је заправо екстремни доживљај.

Шта треба да променимо да би се ситуација побољшала? 

„Једноставно треба да поштујемо правила и да нико да не вози брзо. Овде се светло на семафорима мења кроз максимум минут-два. Не мислим да ће неко исувише закаснити ако не претекне десетак возила, каже наш саговорник. Важно је такође да свако даје жмигавац када мења траку или смер вожње, и још да не кочи нагло. Можда ће то променити ситуацију набоље у преоптерећеној колима Софији. Једини проблем је да свако мисли: „Ја сам ту. Проћићу први. Ја сам значајнији!“ И за моторе је опасно, ма какви они били, а да и не говоримо о скутерима. Када виде да си ситан, мисле: „Он је спор“ и претичу те, чак и када се крећеш десном траком, тик уз плочњаке. Људи треба да најзад схвате да смо на путу сви једнаки и закон је важан за све.“

Дакле, и ми позивамо становнике и госте Софије: Будимо толерантнији на путу! И, свакако, дајемо „зелено светло“ двојици младих иноватора.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива