Савет Европске уније за правосуђе и унутрашње послове је у уторак /22.09./ „са великом већином“ усвојио споразум о расподели у две етапе 120 хиљада миграната, и поред незадовољства низа источноевропских држава због квота које налаже Брисел. После тешких дебата и несугласица четири државе су гласале „против“. То су Чешка, Словачка, Румунија и Мађарска. Финска се уздржала. Овај договор ће ослободити данашњи Европски савет дебата о плану тако да ће лидери чланица ЕУ разматрати мере савладавања мигрантске кризе. Бугарска се обавезала да под хитно прими 852 људи из Грчке и Италије. Тако укупни број примљених од нас миграната од јула до сада достиже 1.352 особе.

„Тај ангажман треба да буде обавезан за државе, јер у противном његова примена постаје бесмислена. Знамо још да је то привремена одлука и треба тражити принципијелне приступе и решења за обустављање те кризне ситуације“, изјавила је потпредседница Владе Румјана Бачварова, која се није супротставила одређеним квотама.

Према Љубомиру Кјучукову – директору Института за економију и међународне односе, мере које доноси Европа су хитне, али закаснеле. „Све мере које су већ донете – и операције у Медитерану, и конфискација бродова трафиканата, и уведене квоте, чак и изградња зидова и мобилизација војске у појединим земљама, на први поглед су логичне. Али имају једну ману – не решавају проблем. А наиме два главна проблема. То су ратови на Блиском Истоку – у Сирији, Ираку, одакле долази највише избеглица, и глобализација неједнакости. Сиромаштво у Африци већ је проблем и Европе, јер генерише економску миграцију. Из тог угла, рекао бих да је Бугарска заинтересована за изналажење општеевропског и солидарног решења. Наша земља као спољашња граница Уније треба да у свим околностима, независно да ли се ради о квотама или не, тражи управо такво решење. Само у Турској има 2 милиона сиријских миграната. Они лако могу да промене маршруту, из једног или другог разлога, и тада Бугарска може да се нађе у ситуацији у каквој су Грчка, Мађарска или Италија. То је један од кључних елемената, али важније је да Европа треба да се усредсреди на уклањање предуслова за то. По мени то значи да Европа у максималној мери треба да се политички ангажује на обустављању грађанског рата у Сирији, а то може да се оствари једино на бази политичког решења, а не војним средствима. После тога Европа, заједно са свим међународним факторима, укључујем и Русију, и Кину, и друге земље, по основу међународних институција и међународног права, и одлуком Савета безбедности УН, треба да тражи решење проблема са ИДИЛ-ом. За разлику од свих осталих конфликата и ратова за које постоји неко решење, за Исламску државу политичко решење није могуће.“

„У нашем региону смо доживели много избегличких криза, али сада смо сведоци моћног дотока људи који су кренули ка земљама где се живи добро, коментарише ситуацију проф. Динко Динков са катедре за међународне односе Универзитета за националну и светску привреду. Баш у том тренутку у Европи се вихори национални егоизам нових димензија који надмашује чувени балкански национализам. ЕУ покушава да централизовано распоређује доток избеглица, али није стигла да разради ефикасну заједничку спољну политику безбедности и одбране управо због тог националног егоизма. У овом тренутку Европа се колеба. То је опасно и за народе, и за државе, и посебно за наш регион. Балкан је и даље подељен на чланице и нечланице Уније. Осим тога у сумњу је доведено једно од највећих достигнућа ЕУ – Шенгенски уговор. Мислим да они који треба да донесу политичка решења нису у стању да то ураде на адекватан начин. На тој позадини постаје све теже да радимо заједно и то у тренутку када је то заиста прече потребно.“

Превод: Александра Ливен