Ових дана смо дочекали Бојана Петрова који је у Софију стигао редовним летом из Непала. Петров је први Бугарин коме је пошло за руком да освоји врх Манаслу, осми по висини врх Хималаја, што је урадио, као и увек, без употребе кисеоника и коришћења услуга Шерпаса. „Не желим помоћ и пре свега не желим да користим кисеоник. Када на 8 000 метара висине употребиш кисеоник 2 литра на минут, као да си хиљаду метара ниже. По мени, тако вараш себе, а у томе нема спорта,“ каже Бојан који је понос за бугарски алпинизам.

Бојан Петров који је иначе по занимању зоолог рођен је у Софији 1973. године. Као ученик се бавио спелеологијом, 1990. године у њему се родила љубав према алпинизму након што је освојио два врха од 3000-4000 метара на планини Тјен Шан. 2000. године му је постављена дијагноза дијабетеса и лекари су били категорични: „Бојане, треба да заборавиш на алпинизам и пећине те да пазиш на своје здравље.“ „На почетку сам био забринут, али сам још првог месеца отишао на малу спелео експедицију у Румунији током које сам схватио да је заиста тешко са дијабетесом пошто пет пута дневно треба да примаш инсулин. Дакле, треба да га стално носиш код себе, да мериш ниво шећера у крви. Али сам тако схватио да то није немогуће. Три месеца касније попео сам се на врх Арарат у Турској (5 136 м). То ме је охрабрило и временом сам научио како да потчиним болест својим интересовањима уместо да ме она подреди својим правилима,“ присећа се алпиниста. Данас иза себе има 18 освојених врхова сваки од којих од по преко 5 000 метара, а успео је да савлада и пет врхова изнад 8 000 метара – Гашербрум 1, Канченџунга, Броуд Пик, К2 и Манаслу. Прошле године је Бојан Петров постао први Бугарин који је у 100 дана успео да освоји 3 врха изнад 8 000 метара и поставио рекорд након што је савладао два од њих – Броуд Пик и К2, за само 8 дана. После сваког успона Петров доноси различите непознате за савремену науку инсекте и тако допуњује збирке Природњачког музеја у Софији где је и запослен. „Да би постао алпиниста треба да будеш помало луд!“ рекао би свако од вас, али ће вас Бојан одмах уверити у супротно: „Како би се бавио алпинизмом уопште није потребно да си нека луда глава! Али свакако треба да будеш паметан, физички припремљен, комбинативан, врло издржљив. Пре него што кренемо у поход у планине ми се увек добро претходно припремамо.“ Ево шта нам је испричао о експедицији на Манаслу из које се недавно вратио:

„Ово је најкраћа експедиција на врх висок преко 8 000 метара у којој сам учествовао: 31 дан од Софије до Софије, 20 дана од базног логора до врха. Успон је био изузетно брз пошто су временски услови ове јесени били врло добри и погодни у поређењу са условима за време претходних шест бугарских експедиција. Имао сам прилике да погледам снимке три експедиције – базни и сви остали логори су били затрпани снегом, а то је био главни разлог неуспеха тих експедиција. Имао сам среће ове јесени – снега није било, али је зато било много планинара – око 150-160 алпаниста и Шерпаса кренуло је у освајање врха. Три трекинг агенције су погрешиле у планирању успона због чега су им клијенти били преварени. Није ми било јасно како је могуће да толико велике агенције које иза себе имају по 8-10 успона врха превари временска прогноза због чега су оне одлучиле да крену раније. Њихови клијенти су платили по 20 000 долара, што је троструко више од износа који сам ја платио, а нису се попели на врх. Иначе сама рута на врх није толико тешка. Између Логора 1 и Логора 2 налази се једна тежа деоница која мени није задала неке велике тешкоће па сам је релативно брзо прешао. На овој експедицији сам одлучио да експериментишем с једним приступом, а наиме, нисам ноћио у логорима већ сам од базног логора ишао до Логора 3 или Логора 2 након чега сам се поново враћао у базни логор. Кад погледам свој графикон видим да сам се више пута попео горе, али сам на овај начин смањио број ноћења у логорима на вишим тачкама. Овај приступ ми је умногоме помогао у ношењу пртљага и опреме. Носио сам само један шатор и један примус, док су остали имали више шатора и инвентара.“

„Логори на врху Манаслу су били свега километар-два даље један од другог, у денивелацији од око 600 метара, наставља своју причу Бојан. – Пошто сам свакодневно ишао до логора горе и спуштао се натраг у базни логор, како бих се добро аклиматизовао, већ 12-13. дана сам био спреман да кренем у освајање врха, само сам чекао погодно време. 28. септембра сам поставио Логор 3, дувао је изузетно јак ветар који је одједном стао. Уследила су три врло добра дана што се на врху Манаслу ретко може видети.“

Без обзира на то што је само пре пар дана сишао с Манаслуа Бојан Петров већ размишља о наредна два врха које планира да освоји у марту 2016. године. Поред тога, Бојан припрема изложбу на којој ће бити приказано камење које је донео са врхова на којима је био.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова