Већ неколико месеци бугарски политичари и политички посматрачи прогнозирају да ће ове јесени Бугарска најзад постати члан Шенгенског уговора, мада и само својом ваздушном и морском границом. Софија је очекивала да ће први корак направити Савет ЕУ за правосуђе и унутрашње послове на седници 8. и 9. октобра. Међутим, проширење зоне Шенгена није било на дневном реду. Представници луксембуршког ротационог председавања су потврдили пред бугарским медијима да су приликом израде дневног реда, представници Холандије и Немачке, а и других држава, били против разматрања тог питања. Уосталом, Холандија већ одавно је чврсти противник пријема Бугарске и Румуније у Шенген, под изговором да нам фали техничка припрема и да у обе државе реформа судства не иде, а шире се и корупција и организовани криминал.

Министри унутрашњих послова ЕУ су размотрили у Бриселу проблем са избеглицама и јачање заштите и ефикасно управљање спољним границама ЕУ. Овом је приликом бугарски министар Румјана Бачварова у свом иступању с разлогом повезала те две теме са шенгенским простором. „Пријем Бугарске у Шенген данас је питање од значаја за безбедност целе ЕУ“, изјавила је она и подвукла да „недостатак потпуног приступа појединим шенгенским информационим системима ограничава могућности Бугарске да се успешније сналази са миграционим притиском и да се супротставља шверцу и трговини људима“ као спољна граница Уније.

Дакле, сага са пријемом Бугарске у сањани Шенгенси простор се наставља. А ми ћемо и даље предочавати личне исправе на сваком граничном прелазу Старог континента.

Ова нова сезона саге је завршена са две „европске“ посете Бугарској. Прва је она холандског министра спољних послова Берта Кундерса, који је после сусрета са својим бугарским колегом Данијелом Митовим демонстративно изашао пред новинаре са рукама у џеповима. Митов му јерекао: „У условима миграционог притиска без преседана на спољним границама, Бугарска де факто врло добро испуњује своје одговорности и практички делује као држава-чланица Шенгена, мада још увек није таква“. А Кундерс је одговорио: „Бугарска поштује техничке услове за чланство у Шенгену, што је од великог значаја“. Тј. довде добро, али треба да сачекате.

Друга посета била је она председника Европског савета Доналда Туска. Он је такође поновио холандски либрето и после сусрета са премијером Бојком Борисовим рекао да је Бугарска технички спремна да буде део Шенгенског простора, али још увек нису довољне реформе у судском систему и у сфери борбе против корупције и организованог криминала. Међутим, премијер се показао нешто храбријим. „Бугарска је доказала да је много боља Шенгенска граница од половине држава Европе“, рекао је он Туску и додао да му је чак увредљиво да стално поставља питање о пријему Бугарске у Шенген.

Предстоји следећа сезона саге. Према сценарију, Холандија преузима председавање Саветом ЕУ од јануара до јуна идуће године. Зар још увек има наиваца који сматрају да краљевина може да дозволи политичко решење за пријем Бугарске за време свог председавања?

Требало је да пре неколико дана Софију посети Ђорђе Иванов, председник Македоније која није члан нити НАТО-а, нити ЕУ, те да каже да је „мигрантска криза која је погодила Европу, доказала да је Балкан кључна артерија која повезује Стари континент са Блиским Истоком“. И да су се та криза и тај коридор „претворили у тест за функционисање зоне Шенгена који ЕУ није издржала“.

Према неким посматрачима већ се намеће питање да ли Шенген није само апстрактна фикција или неостварени сан. Суочене са мигрантским цунамијем многе шенгенске државе су се затвориле и почеле да суревњиво бране своје границе добро познатим из прошлости средствима, у том броју и из доба Хладног рата. У том контексту покушај Бугарске да приступи Шенгенском простору већ изгледа бутафорски. Али, познато је да популарне „сапунице“ трају дуго. Таква је и сага са пријемом Бугарске у Шенген.

Превод: Александра Ливен