Само у току неколико дана певачице хора „Космички гласови“ и његова диригенткиња Вања Монева доживеле су снажне емоције. Отпутовале су у Минхен ради учешћа у завршној фази Међународног хорског такмичења "Нек народи певају" (Let the Peoples Sing). Вратиле су се као победнице, помало уморне, али са новим професионалним искуством, егзалтиране и пуне утисака. У Бугарској смо имали прилику да уживо пратимо такмичарски програм и да се заједно са њим радујемо. Дан после повратка из Немачке наш музички уредник Албена Безовска је разговарала са Вањом Моневом.
„Нажалост, нисмо у првим редовима, али уверена сам да имамо потенцијал и да ће бугарски хорови повратити своју славу – каже Вања Монева. – Имамо своје велико хорско такмичење – Међународно такмичење хорова „Проф. Георги Димитров“ које се одржава у Варни, где наши састави често освајају награде. Имали смо велике успехе и ја верујем да нам предстоје нови успеси. Имамо добре традиције и у ауторској музици. Приликом избора песама за такмичење у Минхену хтела сам да покажем не само лепоту нашег фолклора, већ и хорско умеће. Определила сам се за ремек дела Красимира Кјуркчијског и Ивана Спасова. Питали сте ме да ли је тешко бити руководилац састава попут хора „Космички гласови“. У Бугарској је постојање било каквог хора тешко ако није државни или општински. Због тога је мотивација хориста од посебног значаја, а ту је и улога диригента. Већ од самог почетка мој професионални пут је трновит, али ја не одустајем и храбро идем напред, јер знам да стварам уметност чистим срцем и са пуно љубави.“
Превод: Албена ЏермановаУ Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...