Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У потрази за подземним тајнама Ирана

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Пре три године је група бугарских спелео спасилаца организовала у Тунису курс за обуку својих колега из Марока, Алжира, Ирана и земље домаћина. Годину дана касније такав курс је одржан у Ирану, на којем су теоријску и практичну обуку прошла 23 иранска спелеолога. Ово је у ствари био почетак бугарско-иранске сарадње која је уродила плодом. Иран је веома пожељна дестинација за сваког спелеолога због бројних неистражених пећина, а прва бугарска 13-дневна експедиција тамо је сасвим недавно завршена. У њој је учествовало шест бугарских, један пољски и један румунски спелеолог. Они су у источном делу земље посетили две покрајине – на граници са Авганистаном и Туркменистаном, где су обавили комплекснија истраживања две пећине. Прва је на подручју другог по величини иранског града Машхада који важи за један од 7 светих градова шиитског ислама и важан је политички и религиозни центар земље, а друга је око 400 километара удаљена јужно од њега. О раду експедиције прича њен руководилац Алексеј Жалов:


„Жеља иранских колега била је да извршимо значајнија за овај регион истраживања која оне нису успеле да самостално спроведу. Пећине због којих су нас позвали су посебно изабране за ту сврху. Прва од њих, Каркас је компликована и тешка за истраживање, а на основу нашег проглашена је за најдужу пећину у овом делу Ирана. У том објекту смо радили један дан, подељени у 3 групе. Мапирали смо укупно 800 метара пећинских просторија, од чега је њих 150 још потпуно неистражених и изузетно лепих галерија. Тиме смо испунили задатак који су нам поставили домаћини.“


Други изазов за спелеологе била је пећина Гарбатон или Змајева пећина која се налази у планинском масиву на надморској висини од 2.400 метара. То је 272 метра дубока вертикална пећина која је након обављених истраживања проглашена најдубљом пећином у источном Ирану.

„Може се рећи да је други део нашег програма био пре свега туристички, наставља Алексеј Жалов. – Посетили смо још две пећине,од којих је једна пећина камене соли. Бугарски спелеолози су први пут ушли у сличан објекат, јер у нашој земљи не постоје такви. Имали смо и бројне састанке у различитим институцијама. Наш истраживачки програм није био толико богат, али нови контакти које смо успоставили, као и досадашњи биће нам од велике користи убудуће. Спремни смо да са иранским колегама закључимо уговор о сарадњи, а већ планирамо и нове научно-истраживачке пројекте и активности још од наредне године. Добили смо позив да посетимо објекте на најзанимљивијем подручју Ирана, чије истраживање може уродити резултатима од светског значаја.


У нашој групи била је и зоолог Хелијана Дундарова из Института за биоразноврсност и истраживања екосистема Бугарске академије наука, која припрема докторску дисертацију о шишмишима. Она је истражила разноврсност врста у три од посећених пећина, при чему је у две од њих узела ДНК узорке који омогућавају прецизно и детаљно утврђивање врста. За овај научни програм велико интересовање су показали представници Министарства животне средине Ирана. Показало се да у тој земљи нема таквих стручњака. Хелијана Дундарова је позвана да настави свој рад у једној веома модерној лабораторији за ДНК анализе.“


Бугарски спелеолози се са још већим ентузијазмом и очекивањима припремају за нова истраживања и открића, јер Иран крије многе подземне тајне које чекају да буду откривене.

Превод: Марина Бекријева

Фотографије: лична архива Алексеја Жалова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Социолошка агенција "Мера": Већина Бугара жели редовну владу, али не и Бојка Борисова за премијера

Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава нове изборе, а 4,7% је неодлучно. Ово су резултати независног телефонског истраживања новоосноване..

објављено 24.12.24. 09.45

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15
Наоружани мушкарци у сиријској провинцији Хама, 3. децембар 2024.

Оптимизам, али и неповерење – европски поглед на догађаје у Сирији

Европска унија након пада режима Башара ал-Асада и даље на ситуацију у Сирији гледа с опрезним оптимизмом. Већина европских политичара и даље има резерве према групама као што је "Хајат Тахрир ал-Шам" и њеном лидеру Ахмеду Хусеину аш-Шари, због..

објављено 23.12.24. 20.05