Уџбеник хемије свакако није међу омиљеним штивима већине ученика. Хемија се међутим лако може претворити у пасију младих и старијих када се они укључе у демонстрационе пробе. Много занимљивије је када је лекција из хемије пропраћена безбедним експериментима у којима се пред очима деце појављују разнобојни раствори, светлости, а понекад уз то иду и мале експлозије са димом – све те заврзламе које се изводе чине науку атрактивнијом за децу.
У разноразним хемијским пробама овог месеца могу учествовати и неискусни у тој науци, а место окупљања младих експериментатора је Музеј „Земља и људи“ у Софији. Тамо је отворена Дечја лабораторија за примењену и забавну хемију. Посећују је махом ученици из нижих и средњих разреда основне школе. Студенти који су освојили награде на међународним такмичењима у природним наукама демонстрирају занимљиве експерименте и тако показују привлачну страну хемије.
Владимир Милов студира медицину, а један је од присталица идеје да се кроз забаву промовише наука. Он пажљиво припрема лабораторијске боце и епрувете помоћу којих ће спроводити занимљиве огледе погодне за наставу из популарне хемије.
Чујмо запажања Владета о контакту младих људи са науком: „Требало би да се ђаци одраније баве хемијом и биологијом. Приметио сам да у вишим разредима средње школе ове дисциплине задају највеће главобоље ученицима, а кад би се још од нижих разреда почело са изучавањем ових наука ученицима би било лакше, а и они би постигли запаженије успехе у усвајању знања. Демонстрирамо контролисани ток текућина и обојених материја што је малој деци интересантно. Не правимо експлозије јер нам је програм примерен млађим ученицима. Поред тога када у хемији или биологији дође до праска обично се мисли да нешто није у реду. Изводимо опите који су могући и у кућним условима. Тако деци дајемо идеје како могу истовремено да уче и забављају се. Показујемо им рецимо како да сами одреде количину витамина С у некој храни“.
Већу смелост у демонстрацијама показује Мартин Недјалков коме је хемија омиљена дисциплина. Његови експерименти увек изазивају емоције и одушевљење код ученика виших разреда који су већ зашли у дубоке воде науке. Мартин је студент хемије и фармације, а од четири године је члан Универзитетског корпуса планираних експлозија.
Ево шта он каже о својим искуствима са том студентском организацијом која се бави научним демонстрацијама.
„Сваки студент може да постане члан Корпуса планираних експлозија. Име организације показује да изводимо пиротехничке ефекте: разне експлозије, пламенове у боји, палимо римске свеће. Људима се допадају необични и спектакуларни експерименти. Уживају у светлосним ефектима који прате неке хемијске реакције, али највише им се свиђа како реагују пиротехничке смеше. Наша главна идеја је да промовишемо хемију, да деци и њиховим родитељима покажемо како то није досадна наука, него може бити атрактивна и занимљива. Обилазимо земљу са пројектом који се зове „Мобилна лабораторија“. Били смо у Софији, Варни, Бургасу, Козлодују, Габрову… Свуда нас топло примају. Пиротехничка средства користимо наравно у складу са свим правилима безбедности, гостима наших демонстрација делимо рукавице, наочаре и све неопходно. Омогућујемо и публици да се укључи у експерименте, да осети непоновљиво узбуђење које настаје када све радиш својим рукама. Експлозије, као што је познато, могу бити веома опасне и зато је обавезно познавати својства материја и једињења. Чак и незнатна количина додатка неком једињењу у стању је да нагло промени реакцију и узрокује инцидент. У томе је мој задатак – да бринем о безбедности публике. Ако ме питате које ми је једињење омиљено, па то је вода. Она је непоновљиво чудо природе зато што показује више аномалија. Још увек нисмо у стању да откријемо све њене тајне – она је и даље објекат истраживања од стране науке.“
Фотографиja: Гергана Манчева
Општина Софија у сарадњи са Бугарском академијом наука (БАН) покреће иницијативу за израду регистра бескућника. Пројекат предводи Институт за истраживање становништва и човека при БАН, који учествује у европском пројекту чији је циљ да се добију детаљни..
Бугарска се налази на 57. месту у свету по просечном коефицијенту интелигенције (IQ), који износи 97,79, показује истраживање Међународне организације за интелигенцију (International IQ Organization). Ова ранг-листа је састављена на основу резултата..
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука (БАН). Посетиоце очекују чаробни цветови азалеја, камелија и разноврсних орхидеја – ванди,..
Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара . Као и у претходним годинама, окосницу..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима..
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум..