Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Андреј Лекарски и његова уметност у Софији

БНР Новини
Фотографија: Венета Павлова

Један од најуспешнијих бугарских сликара Андреј Лекарски, који већ дуги низ година живи и ради у Паризу, представио је своју изложбу у софијској уметничкој галерији „Њуанс.“ На изложби која ће остати отворена до 8. новембра посетиоци могу да виде слике и скулптуре које су настале у периоду од почетка 80-их година минулог века до данас. На његовим платнима су приказана лепа нага тела, моћни мотоцикли, призори богати јарким бојама. За Андреја Лекарског стварање уметности је непрестана забава коју жели да подели са нама. Стога, не треба да нас чуди наслов изложбе - BacktoSofia.

„Ја нисам од аутора које себе преозбиљно схватају. Осећам се глупо, а можда и помало тужно када присуствујем свечаним отварањима на којима неки људи држе говоре мислећи да су изузетно битни. Ја на то не гледам озбиљно. Забава је један од редовних елемената у већини мојих радова, без обзира на то да ли ће то бити нека слика или скулптура. Забава плус енергија коју сте ви поменули, а исто тако и широк спектар боја, све то реално постоји. Нек' веселе очи гледалаца.

СнимкаНа изложби Андреј Лекарски представља своју колекцију хлебова израђених од бронзе.

„За мене је мирис хлеба нешто најлепше и непоновљиво. Приказао сам хлебове из пекара у Паризу или његовој околини. Тамо можете да видите хлеб тежине до 2 кг – сеоске сомуне. Они су ми једноставно привукли пажњу док сам се шетао по граду. Једном сам зауставио ауто испред пекаре у једном предграђу Париза. Када сам угледао овај огромни хлеб на излогу пекаре, помислио сам: ово не могу пропустити. Купио сам га и отишао у атеље где сам израдио калупе.“

СнимкаВелико интересовање побуђују скулптуре које представљају спој фрагмената античких статуа и предмета из свакодневице. На овај начин је стваралац повезао садашњост и прошлост. Шта је компликованије и теже за извођење – сликање или вајарство? „За мене је сликање спори процес, прича Андреј Лекарски. – Потребна су ми два-три месеца за сваку слику пошто користим технику хиперреализма. А скулптуре су скупље, дакле, за њихову израду ми је потребно више пара него времена.“

СнимкаУ којим деловима света су изложени радови Андреја Лекарског?

„Свугде,“ каже уметник и додаје:

„Не знам каква је судбина мојих слика, али видим да се добар део њих редовно појављује на аукцијама. Понекад се деси да откупим своје радове понуђене на аукцији, пошто су цене биле ниске или није било клијената, а касније их поново продајем.“

Таленат Андреја Лекарског је високо оцењен у међународном уметничком окружењу. До сада су радови само тројице бугарских сликара – Христа Јавашева – Криста, Жоржа Папазова и Андреја Лекарског укључени у колекцију Музеја модерне уметности града Париза. У Версају су изложене две његове скулптуре. У чувеном париском гробљу Пер Лашез које се претворило у галерију скулптура на отвореном може се видети монументални рад Лекарског „Грађевинар имагинарног.“ Почетком 90-их година, током велике изложбе приређене у Нансију Лекарски је одликован орденом града те проглашен његовим почасним грађанином.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Павлова, БУЛФОТО



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25