Пијанисткиња Надежда Јоцова: Срећна сам када свирам

објављено 24.10.15. 09.15

Фотографија: архива

Професију музичара Надежда Јоцова је наследила од целе родбине. Завршила је смер клавир у Националној музичкој школи„Љубомир Пипков”, а затим и на Музичкој академији у Софији. Ко је све допринео њеном професионалном усавршавању?

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

„Антонина Бонева, моја прва учитељица, била ми је не само предавач, она ме је храбрила у мојим најважнијим годинама, постала је и моја блиска пријатељица и саветница – каже Надежда. – Са њом смо прешле дуг пут – читавих 12 година. Захвална сам јој на свему што је за мене урадила. Као дете више сам волела да слушам пробе моје мајке – виолинисткиње у Симфонијском оркестру Бугарског националног радија , деде који је био обоиста у Софијској филхармонији и стрица – кларинетисте у Новом симфонијском оркестру. А отац ми је бубњар, композитор и предавач музике. Стекла сам огромна искуства у слушању музике, али ме свирање није баш занимало. Можда је најважније што је госпођа Бонева учинила, то што ме је мотивисала да радим.Озбиљније сам се почела бавити камерном музиком. На Националној Музичкој академији сам била у класипокојног проф. Антона Дикова – врсног пијанисте који ми је пружио драгоцену подршку. Посебну улогу у мом професионалном усавршавању има и проф. Васил Казанџијев – познати виолончелиста код кога сам учила камерну музику. Затим сам магистрирала у Хановеру код проф. Герита Цитербарта у његовој класи солистичких извођача. Сада се бавим музицирањем и педагошким радом”.

Композитор Христо Јоцов,познати џез музичар написао је Концерт за клавир и оркестар специјално за своју ћерку Надежду. „Тада сам пролазила кроз тежак период – прича она. – Као и многи други музичари, претпостављам, покушавала сам да одговорим на нека егзистенцијална питања – дали сам правилно одабрала професију, да ли сам добра у професији, зашто се тиме бавим... Мој отац је инсистирао да наставим образовање у Немачкој. Помогао ми је да схватим шта би било најбоље урадити у оном тренутку. Концерт, који је написао, оснажио је моју жељу да дубље понирем у његову музику. Ја и сама видим када предајем малој дечици како радошћу сијају њихова лица чим успеју да на правилан начин изведу неку мелодију. Управо то осећање среће помогло ми је да постанем професионалан музичар.”

Још као ученица у Националној музичкој школи Надежда је изашла као победница неколико музичких такмичења, али је задњих година оваква надметања не занимају. Убеђена је да је могуће да и без тога музичар професионално напредује.

„Музичка такмичења су нешто нормално и посебно у младалачким годинама. Било ми је 12 година када сам освојила своју прву награду у животу – догодило се то натакмичењу „Млади музички таленти”, затим сам понела награду и са надметања у извођењу америчке музике у Варни као и у Једрену на једном међународном форуму и тд.Сигурна сам да је каријерно напредовање могуће и без таквих такмичења. Али су општеприхваћена правила система таква – ако желиш да постанеш концертни музичар, треба да их поштујеш. Онај ко се не боји да остане „аутсајдер" треба да сноси последице и настави да се професионално доказује. Бела Барток – један од мојих омиљених пијаниста и композитора каже: „Такмичења су за коње, а не за уметнике.” Ми нисмо такмичари у музици, не бацамо копље, нити трчимо да бисмо остварили неко време, није нам циљ да препливамо море. Ми интерпретирамо музику и то се не може мерити у стотинкама. Свако осећа и доживљава музику на свој сопствени начин. Не можеш, а и не треба да се свима допаднеш. Награде су нешто лепо, али никако најбитније. Оно што ме мотивише је љубав према музици и то што осећам да је она мој животни позив.”

Крајем октобра истакнута бугарска виолинисткиња Стојка Миланова прославиће концертом у сали Националне музичке школе свој 70. рођендан, а за клавиром ће бити Надежда Јоцова. Превела: Ана Андрејева

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Пијанисткиња Надежда Јоцова: Срећна сам када свирам

Више из ове категориjе

"Мери Бојс Бенд" слави 30 година на сцени

„Тамо на кривини“ – прва заједничка песма Васила Најденова и браће Аргирови

Б.Т.Р. ће први пут наступити у Токију и Хонолулуу

90 година од рођења легенде бугарске народне музике Костадина Гугова

“Здраво, пријатељу, како си?” – аутор "химне пријатељства" слави свој 80. рођендан