Некада се у народу веровало да ако на Митровдан, који се обележава 26. октобра по новом или 8. новембра по старом календару, месец буде пун, кошнице ће такође бити пуне меда, а пчеле ће се ројати. Ако је на тај дан месец крњи, пчелари неће имати добар принос меда. Људи су покушавали да по месецу предвиде каква ће бити зима, да ли ће година бити плодна, хоће ли бити здрава и берићетна за укућане и сл. То су само нека од гатања која се врше на овај празник. Као сваки велики верски и народни празник и Дан Светог Димитрија Солунског је пропраћен низом обичаја и народних веровања.

Према народном веровању, Свети Димитрије и Свети Ђорђе су браћа. Димитрије је старији због чега је уживао поштовање старијег свеца, а неки су га чак звали и „дедом“ Димитријем. Митровдан је обележен знаком средњег празника и самим тим представља својеврсну границу између два основна годишња доба – лета и зиме. Период од Ђурђевдана до Митровдана важи за једно полугодиште у привредном животу. У народу кажу да на дан Светог Димитрија време захлађује, иде зима, а када почне да пада снег, кажу да је Свети Димитрије дошао на белом коњу. А са доласком Ђурђевдана се време обично пролепша и отопли. Према народном предању, у поноћ пред Митровдан небо се отвара, а сам светац се сматра заштитником зиме и снега. Кад падне први снег, народ каже да је Свети Димитрије растресао своју дугу белу браду из које су пале прве пахуљице.

Током Митровског месеца су у старини изводили обичај Господова црква који је био познат у југоисточном делу земље, као и у неким местима у североисточној Бугарској. У понедељак пред Петковдан (14. октобар) у селима су клали курбан. Извођењу тог ритуала присуствовали су једино старији представници заједнице. Истраживачи фолклорне традиције су забележили и обичај Кокошја црква који се такође изводио у горе наведеним крајевима земље. У суботу је свака домаћица сеоским чуварима односила толико кокоши колико има деце. Томе је додавала и зачине, маст и сл. Чувари су припремали курбан у великом казану. Око поднева се читаво село окупљало код светилишта или другог места, попут параклиса, старе цркве. Пре него што седну за сто, жене су свакоме делиле комад хлеба у част Божјег духа.

Митровдан је и данас један од највећих празника код нас. На тај дан имендан славе Димитар, Димитрина, Димо, Димчо, Димка, Митра... У многим градовима и селима се одржавају сабори. По традицији, на трпези треба да се нађу јела од меса од овна или петла, уколико имендан слави мушкарац, или од кокошке, ако је жена. А исто тако и кукуруз, пестил (пресовано суво воће), пита са јабукама, печена бундева и печене јабуке.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова