Годишње награде National Medical Awards 2015 су признање за рад лекара, болница, клиника и тимова са доказаним достигнућима у медицини. Ове године награда за целокупан допринос додељена једоајену кардиолога у Бугарској проф. Младену Григорову. Он је био на челу многих кардиолошких болница у земљи.Са поносом прича о првом медицинару у фамилији– свом деди, по коме је добио име, а који је дипломирао медицину у Монпељеу, Француска пре више од 100 година. Његовим стопама је кренуо и отац професора, који је такође завршио медицинске студије у Француској, али у Стразбуру. Тамо је планула љубав међу његовим родитељима, зато се проф. Григоров у шали самопредељује као „производ те стразбуршке љубави“. Трагом предака кренуле су још две генерације– негов син и унук.
Питали смо га са каквим осећањем прима ову награду:
„Сваки гест признања, без обзира какав му је разлог, ласка човеку. Тим више што захвалност и признање постају све дефицитарнији не само у Бугарској, него и у целом свету и нарочито у задње време.А када ти је већ 78 година и имаш више од пола века лекарске праксе, сасвим природно је да ти таква награда доноси сатисфакцију“.
Проф. Григоров је међу утемељивачима инвазивне хирургије у Бугарској. По њему инвазивни захвати бележе напредак у медицини зато што сликовито речено „без дирања у срце, плућа и стомак“ савремена дијагностика и лечење не би имале успеха.Велика моћ инвазивне кардиологије долази до изражаја у третману пацијената са исхемичном болешћу срца. Добитник овогодишње награде за најбољег лекара је међу првим специјалистима у Бугарској који су почели изводити катетеризације срца.
Питали смо проф. Григорова да ли су Бугари болеснији од осталих народа у Европи:
„Мој лични утисак је да нисмо болеснији од просечног Европљанина.Генетски гледано ми смо здрава нација, али према дефиницији Светске здравствене организације „здравље“ јесте стање доброг телесног, психичког и друштвеног благостања. И ако је телесно стање негде око европског просека, мислим да нисмо постигли психолошку и социјалну равнотежу које из тога би требало да произилазе.Али није то само проблем Бугарске. У последње време су обелодањени запањујући подаци. Испоставља се да милијарда људи на планети живи релативно добро, док преосталих6 милијарди живи лоше или веома лоше.Из тих података је видно да 1% становништва на планети поседује 50% финансијских ресурса. Овај јаз између богатих и сиромашних који зјапи све више довео је до веће оболелости људи укључиво и до искрсавања нових социјалних и политичких проблема везаних за садашњи избеглички талас. У Бугарској су највећи узрочникморталитета (са 67%) васкуларне болести, док је тај постотак у развијенијим европским земљама и САД испод 50%. Рећи ћу вам који су разлози томе – никаква превентива, велики хаос у преболничком третману пацијената, стално преусмеравање болесника из једне у другу здравствену установу, злоупотреба финансијских ресурса Фонда за здравствено осигурање и т.д. О нивоу здравствене заштите у једној земљи судимо по томе каква је стопа морталитета и који је број хоспитализација. Код високог морталитета и сталног раста броја хоспитализација није могуће говорити о спровођењу ефикасне реформе здравства. Реформа подразумева пре свега унапређење превентиве и преболничког збрињавања, као и васпитавање елементарне здравствене културе код становништва“ – нагласио је проф. Григоров.
Од добитника Националне награде за медицину чули смо и неколико драгоцених савета – добро је да будемо физички активнији, да ређе користимо лифт; да пазимо шта једемо и шта мислимо. И да не заборавимо што је људи било пре нас, а биће их и после нас и да пазимо шта ћемо потомцима да оставимо у наслеђе. Проф. Младен Григоров је цитирао једну мисао Овидија коју посебно цени: „Памти постигнуто“ и подсетио нас да се радујемо малим стварима у животу. Ова радост растерећује од стреса, а управо он је у основи патологије човечанства.
Превела: Ана Андрејева
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..