У Бугарској се данас завршава предизборна кампања за локалне изборе 25. октобра која је почела пре месец дана. Заједничко је мишљење да је она била млака, а према некима – толико млаку кампању последњих 25 година нисмо имали. За многе она је била и бледа.
За ову предизборну борбу специфично је то што она није била пропраћена социолошким истраживањима. Звучи невероватно, али то би могло значити да ставови јавности нису занимали политичке снаге. Један истакнути социолог је прокоментарисао да у крајњој линији одсуство испитивања јавног мњења није тако лоша ствар, јер „није добро живети у увек предвидивом друштву”. Међутим, истина је да је непосредно пре избора 25. октобра тешко, ако не и немогуће, проценити какав ће бити однос снага чак и у великим општинама.
Овогодишњи избори ће се одликовати од досадашњих и по томе, што ће се паралелно са њима одржати и национални референдум о изборном систему. Првобитна жеља иницијатора била је да бирачи на референдуму одговоре на три питања, али у крајњој линији они ће се изјаснити само о једном питању – "Да ли да се у изборни систем уведе електронско гласање?". По мишљењу присталица увођења електронског гласања, оно би смањило могућности куповине гласова и знатно олакшало гласање Бугарима у иностранству. Али као и предизборна кампања, кампања о референдуму је такође била млака. Да би резултати референдума били важећи, потребно је да на њему гласа бар онолико бирача колико је гласало на последњим парламентарним изборима, а под тренутним околностима то је заиста "високи цензус". Посматрачи износе став да је главни разлог за пасивност предизборне борбе то што је слаба излазност у интересу великих политичких снага. Слаба излазност како на локалним изборима, тако и на референдуму, би помогла задржавању тренутног политичког статус квоа. Према иницијативном одбору ради прикупљања потписа грађана за расписивање референдума, који је себи дао име "Гласај без граница" и који се залаже за електронско гласање, слаба излазност на референдуму ће омогућити одређеним политичким и економским снагама да докажу, да бирачко тело није довољно зрело за доношење одлуке путем референдума.
На изборима за локалне органе власти политичке снаге из коалиционе владе учествују самостално, што је довело до одређене напетости између њих. Уколико се постојеће разлике унутар владајуће коалиције или пак разлике између коалиције и парламентарних снага које је подржавају продубе, резултати локалних избора могу унети нове реалности у централну извршну власт. Неубедљив резултат десног Реформаторског блока повећао би, на пример, интеракције између великог коалиционог партнера партије ГЕРБ и опозиционог Покрета за права и слободе који себе дефинише као либералну снагу и то до степена да промени политички карактер коалиције. Не искључује се ни хипотеза да ће Покрет за права и слободе социјалистима одузети место друге политичке снаге у земљи.
Овакви резултати локалних избора могли би да у извесном смислу предодреде и расплет будућих парламентарних избора.
Превод: Албена Џерманова
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..