Министар одбране Николај Ненчев је најзад испунио препоруку Владе Бугарске те је у четвртак заједно са пољским колегом Томашем Шемоњаком у Варшави потписао споразум о одржавању и модернизацији бугарских ловачких авиона МиГ-29. Споразумом је предвиђено да у пољском ремонтном предузећу у Бидгошчу буде ремонтовано шест мотора ловаца МиГ-29 совјетске израде који су у саставу Ратног ваздухопловства Бугарске. Сваки ремонтован мотор ће бугарског пореског обвезника коштати милион и двадесет три хиљаде евра. После потписивања споразума двојица министара су изразила своје задовољство и оптимизам у погледу будуће сарадње. Министар Ненчев је подвукао да је посебно задовољан што ће се одржавањем авиона бавити земља чланица Европске уније и НАТО, а не трећа земља као што је Русија, на пример, упркос томе што она производи и одржава ловачке авионе МиГ-29. Предстоји да бугарски парламент ратификује споразум. Изненађења се не очекују. Дакле, засада је све добро. Али ту се појављују нека питања која забрињавају. Договор који је пао између Софије и Варшаве може да испадне ход по жици везаних очију. Подсетимо да пре него што је донета одлука о ремонту бугарских авиона МиГ-29 у Пољској, бугарске власти су предложиле друге две опције које су по својој суштини предвиђале да авиони совјетске израде буду „отписани“ из употребе. Прва варијанта је била да се набаве нови или половни авиони које користи НАТО. Али је председник Владе Бојко Борисов реаговао и рекао да је у питању изузетно велики износ а има приоритетнијих питања, као што је повећање најнижих пензија, на пример. Друга варијанта је била да заштита и контрола ваздушног простора Бугарске, наравно, плаћајући за ову услугу, буде поверена Ратном ваздухопловству друге земље чланице Алијансе. Ова идеја је била понижавајућа за бугарску војску због чега је брзо одбачена, а немојмо помињати да би оваква ситуација терала воду на млин крајњим националистичким формацијама. И тако је дошло до идеје да се ремонт авиона врши у Пољској, која упркос томе што је чланица НАТО, има 32 авиона „МиГ“ које модернизује и одржава у својим предузећима. Још почетком јесени су бугарске власти коначно одбациле могућност да се одржавање авиона повери самом произвођачу, руској компанији „МиГ,“ уз образложење да ће овакав сценарио скупље коштати земљу. Ту свакако морамо додати и то да је министар Ненчев изразио мишљење „да не можемо бити део Европске уније и НАТО, а да и даље будемо зависни од земаља ван тих заједница.“
После потписивања споразума у пољској престоници, сасвим очекивано су из руске компаније „МиГ“ рекли „да је споразум између Бугарске и Пољске у супротности не само са нормама међународног права и установљеном праксом у војној авијацији, већ и са принципом гарантовања безбедности летова. Руска компанија „МиГ“ је раније упозорила пољске власти да уколико дође до потписивања сличног споразума, врло је могуће да предузме меру обуставе испоруке резервних делова за пољске МиГ-ове. Отуда искрсава питање: какве делове ће користити пољска предузећа за одржавање бугарских ловаца, пошто сагласно уговорима између Варшаве и Москве, руски резервни делови се не могу користити у одржавању мотора авиона који нису у саставу Ратног ваздухопловства Пољске. Следи и питање: ко ће нам гарантовати квалитет услуге коју ће нам пружити Пољска? Обично то ради предузеће произвођач због чега стручњаци тврде да је то аксиома у војној авијацији. Хоће ли се обистинити предвиђања неких посматрача да је читава прича са ремонтом бугарских авиона у Пољској бацање прашине у очи или можда финални акорд „отписивања“ руских МиГ-ова из употребе Ратног ваздухопловства Бугарске те да се и даље настављају закулисни преговори о првој опцији, а наиме, о куповини старих или нових америчких авиона F-16? Када је у питању велики новац, а војна авијација је у целом свету скупа играчка, онда нема НАТО, нити ЕУ или Варшавски уговор – постоје само економски и трговински интереси.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваБугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у Бугарској, која је започета 11. новембра. Посланици ће шести пут покушати да изаберу председника Парламента...
Током данашњих консултација код председника Румена Радева о формирању владе у оквиру 51. сазива Парламента, лидер националистичке партије „Препород“,..
Копредседник странке „Настављамо промену“ (НП), Кирил Петков, поднео је на писарницу 51. сазива Народног собрања Републике Бугарске писану изјаву о..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне..