Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Локални избори 2015 не мењају однос политичких снага у Бугарској

БНР Новини

Макар и непотпуни, резултати избора за локалне органе власти одржаних 25. октобра у Бугарској, омогућују доношење неких основних закључака.

Гласање на овим изборима не мења битно однос политичких снага – на челу и даље остаје владајућа странка Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) са 32% одсто гласова, лева Бугарска социјалистичка партија (БСП) је опет друга са 13% , а Покрет за права и слободе (ДПС) – трећи, са 12% подршке бирача.

Збир резултата Реформистичког блока (9%), учесника владајуће коалиције, са резултатима политичких снага које подупиру коалицију у парламенту - АБВ (4%), ВМРО (3%) и Национални фронт за спас Бугарске (2%), чини 18% и омогућује партији ГЕРБ да остане на челу владајуће гарнитуре, премда и понекад уз варијабилну подршку. Дакле, у условима економске кризе и невиђеног прилива миграната, Бугарска остаје политички стабилна држава.

Иако су процентуално гледано политичке снаге задржале своје досадашње позиције у односу на парламентарне изборе 2014. г., све су оне изгубиле када је у питању апсолутни број гласова, и то: ГЕРБ око 50.000, БСП – 12.000, ДПС – скоро 87.000, Реформистички блок – 25.000, Патриотски фронт 85.000, партија Атака – 56.000. Мада и не баш згражавајуће, ове бројке наводе на озбиљна размишљања о понашању бирачког тела.

Који су приоритетни интереси бирача, на ово питање донекле може да одговори резултат одржаног националног референдума на коме су се грађани изјаснили ЗА или ПРОТИВ увођења електронског гласања на изборима и референдумима. ЗА електронско гласање изјаснио се 71% свих учесника референдума, упркос резервама које су политичке снаге показале према референдуму као облику непосредне демократије и упркос хакерском нападу на сајтове Централне изборне комисије, МУП-а, Дирекције за информационе услуге и Дирекције за регистрацију грађана и административне услуге, који су, по свој прилици, извршили противници гласања на даљину чиме би показали непоузданост овог система. Саоко 35% грађана учесника овог референдума, одзив је стварно далеко испод излазности на последњим парламентарним изборима. Овај одзив је нижи од прописаног за признавање резултата референдума, али је довољан за обавезно разматрање овог питања у парламенту. Парламентарна дебата без сумње ће приморати политичке снаге да преиспитају своје резерве према референдумском изјашњавању због чега многи посматрачи мисле да идеја о решавању за друштво круцијалних питања на основу референдумског изјашњавања споро али сигурно придобија присталице.

Уједно је заговорнике привукла и за Бугарску нова идеја о истовременом одржавању избора и референдума. Многи су се противили тој идеји али се испоставило да је 98% грађана који су се изјаснили на референдуму гласало и за локалне органе власти, док од оних који су гласали за представнике локалне самоуправе, само 88% је учествовало у референдуму.

Избори за локалне органе власти и национални референдум, одржани 25. октобра премда и нису довели до битне политичке промене у Бугарској, нити су превазишли неке недостатке, типичне за изборни процес, ипак су допринели обогаћивању демократских искустава земље.


Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Седам партија у новом парламенту, седам ставова о будућој влади

Разједињење штети државности. Бугарски бирачи траже промене, а задатак политичара је да их спроведу – планирано, свесно и образложено. Живимо у веома динамичном времену, живимо у преломном времену. Овим речима је најстарији народни посланик Силви Кирилов..

ажурирано 19.6.24. 13.23

Лидер најмање параламентарне групе „Величие“ закаснио на полагање посланичке заклетве

„Веома пажљиво сам слушао говоре политичких партија и, нажалост, нико од њих није извукао поуке“, прокоментарисао је прве страначке изјаве у Парламенту лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов. „Нема одговорних партија... Не можемо направити коалицију само са Покретом..

објављено 19.6.24. 11.35

Парламент није успео да изабере председника

Нови, 50. сазив Парламента на својој данашњој конститутивној седници није успео да изабере председника.  ГЕРБ-СДС за ову функцију предложио је Рају Назарјан, „Препород” – Петра Петрова, „Постоји такав народ” – Силвија Кирилова, партија „Величие”..

објављено 19.6.24. 11.11