Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Високим порезима лечимо холестерол и гојазност Бугара

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Министарство здравља и његов шеф Петар Москов заједно са министром спорта Красеном Кралевим очигледно сматрају да су пронашли радикално решење здравствених проблема Бугара – да их увођењем пореза натерају да одустану од конзумације нездраве и штетне хране са прекомерним садржајем соли, шећера, масноћа и кофеина. И пошто ова мера ће погодити већи део бугарских породица, реакције јавности су бројне, оштре, помало контрадикторне и веома дискутабилне због очекиваног осетног раста цена тзв. junk food (што је у преводу „храна смеће“) услед увођења новог пореза од 3 до читавих 78%. Иако је лекари не препоручују због штетних последица по наше здравље,та храна има бројне поштоваоце који је купују из различитих разлога или су једноставно приморани околностима да је конзумирају.

Министар Москов тврди да овом мером настоји да оствари не економски, него профилактични ефекат. Очекивања су везана не само за побољшање здравственог стања становништва, тј. снижавање трошкова за здравље, него и за допунске приливе у буџет од око 75 милиона евра годишње. Тим ће се новцем градити спортски салони у школама и другим наставним установама, створиће се и бољи услови за здрави начин живота. Бизнис, свакако, није задовољан јер ће веће цене сузити приходе произвођача и трговаца и промет и профит ће драстично опасти. Осим тога, дебело подвлаче они, ту храну преферишу најсиромашнији и то ће само погоршати њихову исхрану и квалитет живота. Бизнис упозорава такође да ће бити затворена и радна места што пак ће повећати незапосленост и сиромаштво. А на рубу опстанка живи скоро 50% Бугара.

Обе стране у спору као да износе добре аргументе, али су они махом обојени популизмом и лицемерјем. „Добре намере“ прикривају лобистичке интересе. Иза на, први поглед прихватљивих планова владајуће гарнитуре, многи људи виде демагогију и имитацију толико чеканих реформа у систему здравства.

Свакако да једна слична мера може да доведе до неких резултата, али тешко да ће они одговарати очекивањима министара-реформатора. Допунских 75 милиона евра за здрави живот је кап у мору, на позадини чињенице да је издвојених преко једне милијарде и 600 милиона евра годишње за јавно здравље далеко од реалних потреба становништва. Много погођенији ће бити бизнис и тачније бизнис који производи и тргује са оне четири групе намирница које ће се допунски опорезивати. Очекује се пад потрошње за око 30%, што ће заправо изазвати срозавање неких предузећа у сфери исхране. Неће нас мимоићи ни отпуштање с посла људи који ће се одмах - због ниске куповне моћи - оријентисати на „храну смеће“. Порочни круг из којег још увек нигде у свету није пронађен излаз.

Нови порез је по својој суштини толико контрадикторан да се о њему изјашњују исувише опрезно и министар финансија Владислав Горанов од кога, на крају крајева, зависи његова судбина, као и министар рада и социјалне политике Ивајло Калфин. А његов иницијатор министар Москов признаје да „почињемо борбу која неће бити лака“. Расте могућност да ово деликатно питање размотри и Национални савет за тространу сарадњу у чијем су саставу представници владе, послодаваца и синдиката, који ће изнети своју тешку пресуду.


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Млади у Бугарској међу онима који најдуже живе с родитељима

Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..

објављено 30.9.24. 17.21

Може се показати да је Бугарин из околине Враце најдуговечнији човек на Земљи

Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..

објављено 30.9.24. 11.50

САД улажу 240.000 долара у центар за уметност и културу у Варни

САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..

објављено 29.9.24. 10.45