Национални конгрес хематолога се организује кроз четири године од Бугарског медицинског удружења хематолога и је најзначајнији догађај у тој области. Удружење учлањује 175 лекара, медицинских и немедицинских стручњака. Ове године манифестација се поклопила са обавезом Бугарске да буде домаћин 10. Балканског дана хематологије који се последње деценије по традицији одржава у балканским државама. То омогућује учесницима да се сконцентришу на изузетно квалитетне презентације лектора из различитих земаља. Основне теме на конгресу одраз су најболнијих проблема приликом лечења онколошко-хематолошких обољења, малигних обољења крви, болести крвотворних органа и лимфног система који су и највећи изазов за савремену медицину. Према последњим подацима морбидитет код онколошко-хематолошких обољења у Бугарској износи 147/100.000 људи и не одступа значајно од просека за Европу. Приликом већег дела онколошких болести најпогођенији су мушкарци.
Од проф. Маргарите Генове која је поново изабрана за председника Бугарског медицинског удружења хематолога сазнали смо које су теме разматране на форуму:
„Можемо рећи да смо ставили акценат на лимфоме који су и најраспрострањенији облик малигних хематолошких болести, на акутне леукемије чији је ток међу најагресивнијим и захтева највећи ресурс. Сконцентрисали смо се на једну групу болести које зовемо мијелопролиферативним и чије лечење је подстакнуто развојем нових лекова и дијагностичких тестова.“
Према проф. Геновој основни чинилац раног откривања онколошких и онко-хематолошких болести су редовни прегледи код лекара опште праксе. Исто тако су важна и знања стручњака којима се пацијенти обраћају, њихова способност да препознају или претпоставе постојање хематолошког обољења. У хематологији још увек не постоје скрининг програми. Препознавање болести у раној етапи је сан сваког хематолога. Наша саговорница је посветила пажњу и једном занимљивом феномену у тој сфери. Последње 2-3 године се запажа повећање интересовања младих хематолога за струку којој је буквално претио нестанак. Тренутно ову модерну професију студира око 30-40 специјализаната, питање је како да их задржимо у Бугарској.
Проф. Генова је била веома задовољна дискусијама о иновативним лековима и савременим концепцијама лечења онколошко-хематолошких болести.
„Те су теме последњих година стално на дневном реду свих форума и посебно оних у сфери хематологије која је увек пионир у развијању и увођењу нових лекова. Револуције у онкологији увек крећу од онко-хематологије. Таргет терапија у хематологији постаје све значајнија. Приликом лечења малигних болести крви и лимфоидног ткива настојимо да успоставимо високоефикасно лечење које да се снађе са болешћу. Уласком таргет лекова постижемо одличне резултате, јер су они нештетнији по здраво ткиво и код њих обично очекујемо добијање бољег и безбеднијег профила што је добра шанса за хематологију. На пример, за један од облика леукемије који је пре 15 година пацијенте осуђивао на сигурну смрт, а у просеку су преживљавали свега око 3% оболелих, данас постоје медикаменти који се узимају кроз уста, тако да пацијенти воде нормалан начин живота, имају породице и све то пропраћено практично неагресивним лечењем“, рекла је у закључку наша саговорница проф. Маргарита Генова, председник Бугарског медицинског удружења хематолога.Превод: Александра Ливен
У Аустралији живи скоро 6.000 Бугара, од којих је највећи број настањен у Мелбурну. Манчо Манев, заменик председника изборне комисије у овом граду, каже да је изборни дан протекао без икаквих потешкоћа. „Људи долазе насмејани, решени да искористе своје..
На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан. На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...
Особе са моторним сметњама и оштећењем вида у Бугарској се суочавају са многим потешкоћама у свом животу. Али осим чисто физичких препрека, постоје и препреке везане за приступ информацијама и административним услугама. Чак и на дан избора, када су..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..