Судбина се још једном осмехнула Димки Владимировој – 1958. године прошла је аудицију за фолклорни ансамбл Бугарског националног радија. Тада је почео њен професионални пут. Рад је састао са нашим познатим диригентима као што су Борис Петров, Коста Колев, Стефан Мутафчијев. А дошло је и „златно доба хора” под диригентском управом композитора Красимира Кјуркчијског: ”Он је највише допринео светској популарности Женског народног хора БНР (који је прерасао у „Мистерију бугарских гласова“) и заслужан је за престижну америчку награду Греми која нам је додељена 1990. године. Допринео је не само својим диригентским радом, већ и дивним песмама које је написао и којима смо дизали на ноге публику у САД, Канади, Европи, Египту... Овај период доживљавам као врхунац у мом животу. Признање слушалаца широм света ми је давало крила, била сам пресрећна, рад ми је доносио сатисфакцију. Називали су нас „бугарским мадонама” – сећа се Димка.
Током свог 40-годишњег стажа на радију Димка Владимирова је направила и солистичке снимке. Поносно каже да су све песме које је снимила из њеног родног села. ”Научила сам их од своје мајке и других жена из села, из мог родног краја.”, наглашава певачица.
Димка Владимирова има јасан, звонак сопрано глас. За аранжмане њених песама заслужни су композитори Анастас Наумов, Коста Колев и др. Публици се посебно допадају њена извођења у пратњи Странџанске групе. Музички портрет ове наше певачице не би био комплетан, ако не поменемо и наследника њеног музичког талента – њеног сина Љубомира Владимирова, познатог тамбураша Оркестра народне музике БНР. Рано је приметила музички таленат свог сина и подстакла га да се бави музиком. Љубомир је ђак нашег познатог тамбураша Румена Сиракова, завршио је Националну школу фолклорних уметности у Котелу и Музичку академију у Пловдиву, а тренутно је прва тамбура Оркестра народне музике БНР. Према Димки Владимировој, за професионалног народног музичара континуитет је кључ успеха и зато младим народним извођачима поручује: ”Тражите и слушајте савете певача старије генерације који су одрасли у селу и тамо научили своје песме. Они имају чему да вас науче. Негујте дијалекат јер је он национално богатство.”.
Превод: Албена Џерманова
Уочи Успења Пресвете Богородице се у Ћустендилу, југозападна Бугарска, обележава празник Панагија, који представља ритуално уздизање хлеба. Четрнаестог августа, дан пред празник упокојења Божје Мајке, жене у ћустендилском крају изводе ритуално..
Од 2. до 4. августа у селу Гела, у јужној Бугарској, ће се одржати традиционални сабор. Мештане и госте села очекује гајдашко надсвиравање, фолклорни програм са родопском музиком у трајању од преко 15 часова, алеја заната и такмичење за најдуже..
Поштоваоци бугарског фолклора окупили су се овог викенда у селу Рибарица, општина Тетевен, где се у месту Костина одржава 16. издање Празника народних обичаја и аутентичне ношње.“ На фестивалу учествује више од 60 аматерских састава и фолклорних..