Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Пут слова“ – кроз векове и земље

БНР Новини

4. новембра је у Софији премијерно приказан „Пут слова,“ један другачији по свом садржају, визији и расположењу филм. Сценаристи филма су Десислава Најденова и Ралица Димитрова која је и редитељ овог остварења. Камерман и продуцент овог документарца је Пламен Герасимов.


„Ово је један путопис кроз време и простор, прича о светој браћи Ћирилу и Методију од 9. века када су они живели и стварали до данас. Жеља нам је била да још једном скренемо пажњу на значај њиховог доприноса. Из тог разлога је филм насловљен „Пут слова,“ каже у интервјуу Радију Бугарска Десислава Најденова. По њеним речима, нема те словенске земље која да не зна ко су Ћирило и Методије, ствараоци првог словенског писма глагољице. „Ту свакако морамо поменути, наравно, и ћирилицу коју користимо данас у Бугарској, Русији и другим земљама. Браћа Ћирило и Методије уживају велико поштовање у многим земљама света. Тако се, рецимо, имена свете браће помињу у Уставу Словачке, споменици Ћирилу и Методију постављени су широм Европе. Највећу оцену њиховог дела дао је 1980. године папа Јован Павле ІІ који их је прогласио светим заштитницима Европе, подвукла је Десислава Најденова. У филму се могу чути коментари истакнутих научника из различитих земаља, али и обичних људи.

Које све занимљиве чињенице су открили ствараоци филма приликом његовог снимања у 10 земаља?

„За нас је од посебног значаја било да сазнамо како се дело Ћирила и Методија тумачи данас у земљама са којима је оно повезано. Тражили смо приче обичних људи из којих смо сазнали како наслеђе двојице браће живи у свакодневици људи. На пример, гледаоци могу да виде како у Италији две Бугарке стварају надахнуте радом Ћирила и Методија. Затим ће чути причу једног мајстора дубореза у Словачкој, који такође инспирацију црпи из дела солунске браће. Има још пуно занимљивих прича.“

Ауторима филма је било важно да буду представљене савремене димензије доприноса Ћирила и Методија.

„Обично када говоримо о двојици браће ми их повезујемо са 9. веком, временом у које су они живели и очекујемо да чујемо причу о њиховом рођењу у Солуну, о томе како су позвани у Великоморавску кнежевину, како се Ћирило разболео и умро у Риму, а Методије нешто касније у Моравској, како је њихово дело тамо упропашћено и како су га њихови ученици наставили у Бугарској. Циљ нам је био да изађемо ван оквира општепознате приче те да покажемо какав је значај Ћирила и Методија у историји Европе и словенских земаља од 9. века до данас. То је и главни акцент филма.“

Које легенде су укључене у филм „Пут слова“?

„Укључили смо једну од најстаријих легенди о покрштавању чешког краља Светог Вацлава и Свете Људмиле које је извршио Методије. Реч је о средњовековној легенди насталој 9-10. века у циљу да се легитимише независност Чешке краљевине у том периоду. У ствари, ми смо покушали да посебну пажњу посветимо управо томе како дело солунске браће, а посебно Методија, утиче на борбу за независност и афирмисање идентитета словенских земаља.“

Каква је улога средњовековне Бугарске као настављача мисије свете браће?

„Морамо подвући да без средњовековне Бугарске не бисмо могли данас да говоримо о Ћирилу и Методију и њиховом раду. Управо у Бугарску, за време владавине бугарског кнеза Бориса, стижу ученици Ћирила и Методија који су после Методијеве смрти 885. године прогнани из Моравске. У Бугарској они имају прилике да наставе рад својих учитеља и преводе најзначајније богослужбене књиге – Библију, Дела апостолских и друге. Касније, за време цара Симеона, формира се круг књижевника који стварају нова дела. И, наравно, из Бугарске ова дела одлазе у Русију, Хрватску и друге земље.“ 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25