Пре извесног времена је фондација „Миленијум“ у Холандији организовала конкурс на тему: „Хиљаду и један разлог зашто волети Земљу“ на којем је учествовало 32.000 сликара из читавог света. Највеће признање овог такмичења добио је бугарски сликар Кеазим Исинов, једна чињеница која није позната широкој јавности код нас, а на коју нас је подсетио историчар уметности доц. Борис Данаилов на отварању изложбе Исинова у Националном дворцу културе у Софији. Изложба је организована поводом обележавања јубиларног 75. рођендана уметника. Његова дела су представљена у склопу Салона галерија који се одржава у Националном дворцу културе. Где је место Кеазима Исинова међу осталим бугарским уметницима, питали смо доцента Данаилова:
„Ја бих рекао да је он један исувише специфичан уметник чији се стил стварања не може упоредити ни са каквим другим стилом чиме се додатно повећава његов значај. Рекао бих да је у питању једна незаслужено потцењивана у последњим деценијама појава, каже доц. Данаилов. – Нешто што треба да буде промењено пошто је он значајан уметниккоји је постигао изузетне стваралачке домете. Његово стваралаштво обухвата широк дијапазон тема и сижеа.“
„И још: у стваралаштву Исинова можете наћи композиције, портрете, пејзаже, библијске и фолклорне сижее, мртву природу, нага тела, малу скулптуру и скулптуру. Сижеи су му из античке митологије, средњовековља и свакодневице,“ нагласио је Борис Данаилов.
По његовим речима, познати сликар је без скретања наставио путем који је сам изабрао, бескомпромисно показао свој стил и остао му је доследан. Али је његова уметничка порука некако необична и у великој мери условљена овом свеобухватношћу, дакле, уједно интимно и општељудско.
„Кеазим није нити примитивиста, нити наивиста, радије бих рекао да је обрнуто. Он је аутор који има посебну интелектуалну дубину и храброст да протумачи ова два уметничка правца, те да их претвори у своје основно оружје. Тако је његов израз постао директан и искрен,“ каже Борис Данаилов.
Изложба Кеазима Исинова насловљена је „Човек, земља, свемир.“
„Свемир се може видети у једном цветићу, једном дрвету, чак и у једном камену, каже сликар. – Свега тога има у мом стваралаштву. На свакој слици ћете видети неки цветић, камен, дрво, пошто су то ствари које ми пуно значе. Инспирацију црпим пре свега из природе, из биљака, из свега што ме окружује. Људи ме више не инспиришу, мада неки заслужују пажњу, али много више црпим инспирацију из прошлости, из мог детињства, бајки и легенди које сам слушао, тако настају моји радови.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Павлова
Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор обећава квалитетан програм: више од 50 филмова такмичи се у главној конкуренцији, док вантакмичарски..
Бугарски филм „Стадо“, у режији Милка Лазарова, проглашен је за најбољи филм у међународној такмичарској селекцији 30. Међународног филмског фестивала у Колкати (некадашња Калкута) у Индији. Филм „Стадо“ освојио је престижну златну награду „Краљевски..
У Националном дворцу културе у Софији данас се отвара 51. издање Софијског међународног сајма књиге. Организатор форума, који ће потрајати до 15. децембра, је Асоцијација „Бугарска књига“. Биће представљено преко 160 издавачких кућа и на..
Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор..