Невиђени до сада миграциони притисак на ЕУ ове недеље био је у центру пажње два самита Уније, судећи по свему у блиској будућности ће бити одржан и трећи самит посвећен том проблему. На Малти лидери ЕУ су разговарали са својим колегама из афричких земаља. Уследио је неформални самит ЕУ на којем је донета одлука о одржавању ванредног самита са Турском, по могућности до краја овог месеца или почетком идућег. 

На Малту је стигла бугарска делегација на челу са премијером Бојком Борисовим који је потписао оснивачки акт Кризног повереничког фонда ЕУ за Африку. У њему Бугарска учествује са скромним износом од 50.000 евра, а тај скормни допринос вероватно није резултат толико њених финансијских могућности, колико резерви у погледу остварења осетљивих резултата помоћи Афричким земљама. У начелу, новац ће бити намењен отварању центара у неколико афричких држава за филтрирање потенцијалних емиграната, пре него што добију одобрење да наставе свој пут према Европи. Повод за резерве је и сам однос неких афричких лидера према Фонду, јер им се износ од 1 милијарде и 800 милиона евра учинио занемарљивим. Имајући у виду да у неким афричким земљама дознаке емиграната чине 10% БДП, овакав однос је благо речено неприхватљив. Као што је неприхватљива и теза, изнета на највишем нивоу, да би другачији третман афричких емиграната у односу на сиријске избеглице, наводно, представљао дискриминацију. Очито између ЕУ и афричких држава и даље постоје значајне разлике по том питању и реалније је очекивати не заједничке, већ посебне споразуме са некима од њих. Недавно је такав споразум закључен, на пример, са Етиопијом.

У главном граду Малте – Валети, одржан је ванредни самит ЕУ да би се размотрило спровођење предвиђених мера у вези са миграционим притиском. Остварени резултати до овог момента изазивају скептицизам, а Европска комисија је затражила од националних влада предузимање хитних активности за бржи пријем одређених квота избеглица које се тренутно налазе на територији Италије и Грчке. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је иронично прокоментарисао да је досада премештено тек 130 особа, а намера је да њихов број износи 160.000. И ако се релокација и даље одвија тренутним темпом, одређени циљ ће се остварити 1. јануара  2101. године. У том контексту бугарски премијер Борисов је казао да је Бугарска већ обезбедила места за смештај избеглица, према одређеној квоти, али нико не жели да дође, а и Бугарска “неће градити затворе да би у њима задржавала избеглице, чим оне не желе да се настане у њу“. Према премијеру, од виталног значаја је прво зауставити миграциони ток, затворити границе и побринути се за смештај већ пристиглих миграната чији се тачан број тренутно не зна. Тек после тога се може размислити о неком новом поступку пријема тачно одређеног броја људи у Европу, подвукао је Бојко Борисов.

Пар часова пре него што су европски лидери на Малти донели одлуку о ванредном самиту са Турском, премијер Бугарске је прокоментарисао да би подржао уступке ЕУ у корист Анкаре, јер она прима велики део сиријских избеглица. Према Борисову, поред финансијске подршке Турска би могла да добије и неке повластице, на пример, либерализацију визног режима за њене грађане. Европски лидери су се у крајњој линији договорили да одобре Турској износ од 3 милијарде евра, који ће наредне две године бити искоришћен првенствено за побољшање животних услова сиријских избеглица на турској територији. Чиме ће још ЕУ условити ову помоћ, сазнаће се крајем овог месеца или почетком идућег.

Два самита на Малти у току једног дана и уследила одлука о одржавању трећег самита без доношења јасних одлука је учврстила утисак да ЕУ још увек нема заједнички став и тумара у свом односу према тренутно најзначајнијем проблему – миграционом притиску без преседана.