Породица Исмаила Караџова из живописног градића Срница помно чува традиције и укус родопскогкачкаваља.

Како се родила идеја о отварању породичне млекаре?

„Нашенасеље се налази у срцу планине Родопи. Тамо је ваздух кристално чист, пољопривредници хране стоку чистом травом, а млеко је веома квалитетно, прича Исмаил Караџов. - Идеја о производњи родопскогкачкаваља настала је након што је једна грчка фирма која је прикупила информације да на подручју Родопа постоје изузетно квалитетне сировине, купила бившу млекару предузећа за прераду млека и млечних производа „Сердика“ у Велинграду

и обратила ми се са молбом да је снабдевам млеком из региона. То је било 2001-2002. године. Док смо откупљивали млеко од локалних сточара, један наш рођак који се некад бавио производњом качкаваља и белог сира на стари, традиционалан начин – ручно, почео је да прави качкаваљ за нас. Утврдили смо да произвођачи млека показују интересовање за њега. Тако смо мало по мало кренули са ручним прављењем качкаваља. То је трајало неколико година.“

Шта се производи у породичној млекари Исмаила Караџова? 

„Имамо три погона за производњу качкаваља, маслаца и урде, наставља наш саговорник. – Тренутно проширујемо производњу на бели сир у саламури, кисело и свеже млеко и топљени сир. Циљ нам је да су наши производи сто посто еколошки чисти и да су произведени од млека из региона.Не купујемо млеко из других места, јер квалитет производа опада.“

Г. Караџов каже да је управо квалитет млека од највећег значаја за јединствени укус њиховог качкаваља, јер је подручје Срнице еколошки чисто, а домаће животиње се не хране сточном храном. Као сировина се користи млеко прве класе, а друга важна ствар су квасац на биљној бази и бугарске стартер културе. Поред тога, хигијена у млекари је беспрекорна.

Исмаил Караџов је указао и на велики значај европских пројеката за развој породичног пословања:

„У почетку нисмо знали о њима. Међутим, да нису биле европске субвенције, не бисмо стигли довде, тапкали бисмо у месту, уплашили се, а можда и одустали од свега. Машине су веома скупе и без средстава из европских фондова не бисмо могли да их набавимо. Тај новац нам много помаже.“

А што се конкуренције тиче, власник млекаре је са осмехом рекао:

„Успешно се носимо са њом, јер су наши производи врло високог квалитета.Чак бих рекао да немамо конкуренцију. Формула је добар квалитет и висока цена. Ако су квалитет и цена ниски, онда можемо говорити о конкуренцији. Наш качкаваљ је један од најскупљих, али првенствено држимо до квалитета и тако игноришемо конкуренцију.“

Превела: Марина Бекријева