На првој седници Савета за спољне послове ЕУ одржаној у Бриселу након крвавих напада у Паризу, министар спољних послова Бугарске Данијел Митов је поново изјавио да су за позитиван развој спољашњег безбедносног окружења потребни јединство земаља чланица ЕУ и заједничке политике за решавање конфликата. Из његових изјава новинарима након форума може се закључити да званична Софија заузима чвршћи став према проблемима са миграционим притиском. На пример, шеф бугарске дипломатије је директно казао да Бугарска већ одавно брине о довољно великом броју миграната, сразмерно величини свог БДП-а и броју становника, и да је већ апсурдно говорити о квотама за прихват избеглица. Дакле, иако то није буквално рекао, министар Митов је ставио до знања да наша земља не намерава да прихвати више избеглица. Овај став није сасвим нов, јер је још пре напада у Паризу, прошле недеље у Малти премијер Бојко Борисов истакао да је од виталног значаја да се прво заустави прилив миграната, да се затворе границе и да буду збринути мигранти који су већ стигли у Европу, па тек онда да се мисли о пријему нових.

Према министру Митову, Европа сада мора дати приоритет заштити својих спољних граница и почети да враћа мигранте који немају статус избеглице и право на међународну заштиту. То предвиђа закључивање и спровођење споразума о реадмисији којима се одговарајуће земље из којих су дошли мигранти, обавезују да их примају назад. Међутим, према Софији је државама у које се враћају мигранти потребно пружити међународну помоћ, нарочито у случају Турске која је збринула око два милиона избеглица.

Бугарска је и до сада тврдила да значајан део напора за излажење на крај са миграционим притиском треба да буде усмерен на отклањање узрока који га изазивају, а од којих је један терористичка организација Исламска држава. У Бриселу је министар Митов већ сасвим отворено изјавио да су досадашње акције против ове групације биле неефикасне и да очигледно неће проћи без копнене операције против ње, али остаје да се одлучи које земље ће учествовати. По речима шефа бугарске дипломатије, коначно решење конфликта у Сирији се може постићи формирањем широке  коалиције која укључује и државе региона, уз подршку европске и трансатланске заједнице.

Напади у Паризу су поспешили рад и на већ дуго одлаганом у Бугарској питању везаном за радикални ислам који је атипичан за исламску веру на нашем простору, а који узима маха међу неким социјално угроженим слојевима становништва. За сада у Бугарској нема доказа о постојању ћелија Исламске државе, али стручњаци одавно упозоравају да својим понашањем локалне присталице радикалног ислама имитирају ту терористичку организацију. О инкриминацији ове појаве упорно се говорило још пре напада на лист „Шарли Ебдо,“ али до покретања законодавних иницијатива у том погледу није дошло. Два дана после терористичких напада у Паризу влада је на својој службеној веб страници објавила нацрт „Стратегије о сузбијању радикализације тероризма (2015-2020.)“. Међу циљевима зацртаним у стратешком документу су се нашли сузбијање насилне радикализације појединаца или група у бугарском друштву, спречавање терористичке и радикалне пропаганде, као и врбовање нових чланова, сузбијање терористичке делатности и ефикасно кривично гоњење терориста.

Намере да се промени избегличка политика сигурно ће наићи на добар пријем у друштву. Очекује се да ће и одзив у Европској унији, где слични ветрови промене дувају у већини земаља чланица Заједнице, бити добар. Позиви на промену у погледу масовне сеобе чују се и у САД. Намере да се нешто промени код нас изгледа да су елеменат и једне транснационалне ствари.