Пројекат који истражује младе људе у политици укључује посматрање ситуације не само у европским државама, него и у земаља Северне Америке. Његов иницијатор је Европска фондација за прогресивна истраживања, а истраживачи су социолози припадници једне иновативне платформе Audience Net. Прван Симеонов – извршни директор „Галуп Интернешенела – Бугарска“ признаје да је био веома радознао да се упозна са резултатима рада својих колега. Показало се да је генерација „миленијум“ која је позната и као Y-генерација – а то су млади људи који су на старту новог миленијума напунили између 16 и 35 година, све дистанциранија од политике. Прошле године светска асоцијација „Галуп интернешенел“ је објавила књигу на ову тему. Холандски истраживачи су доказали да свега 1/3 Y-генерације испољава интересовање да се укључи у политички живот. Поређења ради, 40% припадника претходне Х-генерације заинтересовано је за политику, док код људи рођених после Другог светског рата тај проценат износи читавих 60 одсто. Из истраживања социолога постаје јасно да се „миленијумска“ генерација карактерише посебно израженим индивидуализмом, компјутерском опсесијом, мањком колективног идентитета, због чега се назире и ова велика дистанца од политике. Слични резултати добијени су не само на Западу, него и код нас.

„Када их питате да ли су задовољни својим животом, да ли су оптимисти у погледу своје будућности, млади људи увек показују високи ниво бодрости. Закључци Audience Net-а сведоче да 88% испитаника живи срећно, 76 % пак очекује бољу будућност. Истовремено свега 15 % изјављује да је изузетно заинтересовано за политику, а 35% је само заинтересовано. Млади људи не виде разлику између политичких алтернатива, не сматрају да неко брани њихове интересе, мисле да негде пуца веза између њих и политичара. То је проблем западне цивилизацијске групе где се губи веза између друштва и политичких елита. Управо због тога управо млади нуде и различите начине савладавања тог проблема – а наиме, транспарентност и поједностављивање изборних поступака, у том броју и предлог омогућити гласање у дужем временском раздобљу, омогућити гласање свугде, гласати електронским путем итд. То је најмоднија тема и у Бугарској. Скоро 60% младих Бугара инсистира и на увођењу обавезног гласања, што пак изазива изненађење наших западних колега. Приликом истраживања је постало јасно да су млади људи свугде свесни постојећих проблема у сфери образовања, здравља и запошљавања. Показало се, међутим, да код Бугара постоји један проблем који није типичан за остале земље и то је корупција. 77% испитаника код нас се слаже са тврдњом да у политици има много корупције. И још нешто, за разлику од осталих европских земаља, Бугарска је преоптерећена корупцијом на високим нивоима власти. То значи да ми о политици мислимо не само да је нерепрезентативна, досадна, бирократска, него и неправедна. У истраживању откривамо одговоре попут: „он прима толико и толико, а ја – ситне паре“. Тј. на политику се гледа и као на профитабилну професију. То је оно прво што пада у очи у бугарском делу истраживања. Друга важна ствар су мањине. Говоримо о Ромима и то опет с аспекта праведности и неправедности, с тачке гледишта неједнакости пред законом. У свему осталом смо слични.“