Она је 23-годишња млада жена бугарско-арапског порекла. Дајан Шаер је рођена у Бугарској где је одрасла и школовала се, а о себи каже да је мост између две земље - Сирије и Бугарске. Шта је подстакло једну младу особу да напише роман под насловом „Има ли места у Рају“? Ево шта је за Радио Бугарска испричала Дајан.

„То што се догодило у Сирији, а и чињеница да је породица мог оца тамо, подстакли су ме да напишем ову књигу. Осећам његову тугу и бол док гледа вести и разговара телефоном са породицом. Све ме је то дубоко дирнуло и нисам могла остати равнодушна према патњи тог народа. Ја сам веома блиска с оцем, зато сам одлучила да напишем књигу која ће му показати колико га волим. Главна јунакиња књиге је једна девојка која се зове Сараја и која је основала породицу у Сирији. Била је јако срећна, али се избијањем рата све побркало… Ова прича показује снагу људског духа захваљујући коме човек успева да се одупре болу и преброди разне невоље. Она је у рату изгубила своје најмилије, своју љубав, али упркос томе није одустала од живота. Радња се на почетку одвија у Сирији, а завршава се у Бугарској. Читаоци ће бити у прилици да крену на пут заједно са ликовима у роману и осете све мучне доживљаје човека који пролази пакао рата, напушта своју домовину и постаје избеглица…“

Тек кад је књига изашла из штампе Дајанин отац је сазнао да ју је ћерка посветила њему, његовој домовини Сирији онаквој какве је се сећа.

Наша симпатична саговорница чува лепе успомене из времена када је проводила летњи распуст у Сирији. Испричала нам је, на пример, како су на Бајрам обилазили и делили месо суседима. Али јој је једна успомена посебно драга. Била је то једна лепа платонска љубав, писма на арапском језику. Ови лепи тренуци су јој послужили као инспирација за роман. Дајан је веома осетљива када је у питању подела међу људима коју је изазвао избеглички талас. По њеним речима, неке избеглице су веома напаћене, потребна им је помоћ и подршка земље у коју су стигле, јер је веома тешко да напустиш своју домовину, изгубиш породицу и останеш без крова над главом. Али с друге стране, има и таквих које не беже од рата већ желе да напакосте другим земљама…

Питали смо Дајан како она објашњава чињеницу да из дана у дан расте број младих људи које терористи врбују у своје редове. У њеној породици често разговарају о томе и она сматра да су управо млади људи подложнији манипулацији, лакше их је регрутовати. То је главни разлог да се придружују радикалним исламистима.

А шта су Бугарска и Сирија за Дајан? Ево шта нам је одговорила с великим узбуђењем млада дама: „Бугарска је мој дом. Овде сам одрасла, упила и усвојила њене традиције. Али ме корени враћају у Сирију.“

Испровоцирани насловом романа, нисмо могли да не питамо младу ауторку за кога има места у Рају?

„По мени, има места за све недужне жртве, за све упропашћене животе и људе који су прерано напустили овај свет. На свету има две водеће снаге – доброта и љубав. Морамо их сачувати како бисмо били бољи људи.“

А ево шта је Дајан Шеар поручила слушаоцима Радија Бугарска: „Имамо један живот и сада је прави тренутак да одлучимо хоћемо ли га лепо проживети, јер никад се не зна да ли ћемо дочекати сутрашњи дан.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова