Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ниски степен образовања и трајно сиромаштво – спојени судови

Фотографија: архива

"Бугарска је најсиромашнија земља Европске уније." Та је реченица неминовно присутна у свим публикацијама страних медија посвећеним Бугарској. И мада је та тврдња већ шаблон, она је и даље истинита. Узроке који воде трајном сиромаштву, као и могућности изласка из спирале беде тражили су учесници конференције у организацији Института за економију и међународне односе и немачке фондације "Фридрих Еберт".

"Сиромаштво треба да буде водећа тема у јавној дискусији", изјавио је потпредседник владе и министар рада и социјалне политике Ивајло Калфин, зацртао слику сиромаштва у Бугарској и представио владине политике у циљу његовог превазилажења. Сваки пети човек у Бугарској живи у сиромаштву, а за 40% становништва постоји ризик да се нађе у беди, сведочи анализа Министарства. "Важно је одредити узроке те ситуације, јер се на бази њих формира политика савладавања проблема, изјавио је Калфин. Као прво, сиромашни су незапослени. 50,2% незапослених живи бедно. Постоји апсолутно јасна веза између сиромаштва и запошљавања. Као друго, сиромашна су деца. Проценат беде код непунолетне деце је изузетно висок. Као треће, сиромашни су усамљени људи изнад 65 година старости, а после њих су вишечлане породице са три и више деце."

Ивајло Калфин је ставио акценат и на још један предуслов да се човек нађе у беди: а то је да преовлађујући део сиромашних нема образовања. Удео запослених сиромашних са ниским степеном образовања је 63,5 %. На тим се чиниоцима заснива и политика Владе.

"Очигледно је да је најтрајнија политика обезбедити људима приступ тржишту рада, наставља министар Калфин. А то је тешко код неколико група – мислим на младе људе до 29 година старости, на незапослене особе изнад 50 година старости који чине и половину регистрованих незапослених и који често се поистовећују са групом трајно незапослених који су без посла више од годину дана, као и на људе са манама."

Проблем са незапосленошћу људи којима предстоји да оду у пензију и људи са хендикепом је велик, признаје министар Калфин, јер држава још увек није пронашла начин да укључи у његово решавање бизнис. "Сви актуелни програме везани су за субвенционисано запошљавање претежно у јавном сектору, а то није трајно и ефикасно решење", коментарише он.

Критични однос према политикама Министарства изразио је Љубен Томев, директор Института за социјална и синдикална истраживања при Конфедерацији независних синдиката у Бугарској. По њему скоро све концепције борбе против сиромаштва рачунају на политику сустизања просечног европског нивоа, али се пропушта један важан фактор:

"Велики проблем Бугарске је да осим неједнакости у погледу доходака и социјалног статуса, наша примања гледано у целини су на апсолутно ниском нивоу, што не дозвољава достизање потребних средстава за издржавање живота и омета формирање успешног средњег сталежа. Према прорачунима Института просечни доходак једног члана домаћинства је око 2/3 потребних средстава за издржавање који износе око 280 евра месечно. Тек 20% домаћинстава у Бугарској прима веће износе", тврди Љубен Томев.

У потрази за решењем проф. Ганчо Ганчев са Института за економију и међународне односе је ставио акценат на везу између економског развоја и сиромаштва:

"Економски раст је оно што би требало да доведе до смањења сиромаштва, казао је проф. Ганчев. Одавно је познато да када се економија развија добро имамо више новца за плате, односно мање незапослених, мање сиромашних и више пара у буџету, што пак омогућује држави да преко социјалних плаћања смањи ниво сиромаштва. Оно што није толико очигледно јесте да постоји и повратна веза, тј. економије које се карактеришу нижим степеном социјалне неједнакости и сиромаштва развијају се брже."

Иако не баш фатално погођена економском кризом у Европи, Бугарска још увек не може да се опорави и бележи минималан економски раст, што не дозвољава постићи раст доходака. Према проф. Ганчеву узрок тога су закључци које Бугарска није извукла из кризе.

"Бугарска је једина Источноевропска земља која после кризе није спровела фискалну реформу. Не постоји велика разлика између тога да ли живите од социјалних давања или ћете се запослити и примаћете минималну плату. Најгора је ситуација код које се плаћају порезе и на најниже дохотке. Тј. тада сиромашни нису стимулисани да се запосле, а Бугарска је једина земља Источне Европе која опорезује и најниже дохотке."

Сложена владајућа коалиција код нас тренутно не омогућује промене пореске политике, изјавио је Ивајло Калфин. По његовим речима ниски порези воде и ниским дохоцима. Због тога политика његове установе је сконцентрисана на друге мере.

"Оно што наше друштво треба да уради везано је за образовање, приступ радним местима и интеграцију људи у беди или људи код којих постоји ризик од сиромаштва у тржиште рада, сматра Калфин. То не би требало да радити једино на бази субвенционисаног запошљавања, већ напорима целог друштва у различитим сферама. Социјална помоћ треба да буде усмерена људима који из објективних разлога нису у стању да ступе на тржиште рада. То су људи са хендикепом, старије особе, дугорочно незапослени у годинама пре одлазак у пензију и млади људи."

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

#Бузлуџа: бугарски комунистички симбол популаран и на Instagram-у

Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету. Подаци које је објавила осигуравајућа кућа AlanBoswell Group, специјализована за осигурање..

објављено 13.7.24. 11.10
Раки Бело

Доц. Раки Бело: Албанци су толерантан народ и цене Бугаре

Као и у многим другим местима света, у Албанији се бугарски језик изучава на академском нивоу. Наш лекторат део је Катедре за словенске и балканске језике Факултета страних језика Универзитета у Тирани, а већ неколико година предавач бугарског језика..

објављено 11.7.24. 11.10

Проф. Љубомир Гаврилов: У првом кругу Французи гласају срцем, у другом – разумом

Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској. „На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње..

објављено 9.7.24. 13.00