Као и 2009. године, Русија је поново заврнула славину Украјини пошто није уплатила аванс за нове испоруке. Званични Кијев је, као одговор на то, саопштио да престаје да купује руски гас. Рекло би се, то је њихов посао. Да, тако је, али ипак преко територије Украјине иде транзит руског гаса у централну и југоисточну Европу, што значи и у Бугарску. А шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер је упозорио да одбијање Украјине да купи руски гас доводи у питање и транзит гаса до Европе преко ове земље и снабдевање украјинских потрошача. А ми поново нисмо спремни, као што је било и 2009. г., када смо се усред зиме, читава два месеца мрзнули, чекајући да централе пређу да раде на угаљ. Сада нас теше да у Украјини има два различита гасовода: један је транзитни који транспортује гас за Европу, односно и за Бугарску, а други гасовод снабдева саму Украјину. Претпоставља се да „Гаспром“ не намерава да смањи транзит, посебно у нашем правцу, јер су у питању стабилни токови готовине за компанију која тренутно има проблема због ниске цене нафте. Другим речима, нема ништа страшно. И министарка енергетике Теменушка Петкова нас је уверила да је на основу анализе министарства утврђено да за сада нема разлога за промену режима рада националне мреже за транспорт и дистрибуцију гаса Бугарске и да нема никаквог ризика за њу. Међутим, премијер Бојко Борисов је из далеке Кине где је боравио у посети, изразио забринутост због чињенице да је након што је Русија обуставила испоруку гаса Украјини, дошло до пада притиска у тој мрежи. Министар Петкова је тим поводом изјавила да је колебање притиска нормално приликом додавања гаса и да је он тренутно у оквиру договореног. Докле тако?
Иначе, у складишту гаса у Чирену има 450 милиона кубних метара плавог горива, што чини 90% његовог капацитета. Ове количине су довољне за покривање потреба земље за око 100 дана, али и то није сигурно. Јер је током зиме у Бугарској дневна потрошња гаса 8-10 милиона кубних метара, а из складишта у Чирену добија се максимално 4,5 милиона кубних метара дневно.
Истина је да упркос гасној кризи из 2009. године и дефинисаним циљевима у енергетским стратегијама, за сада ништа није изграђено или од онога што се гради, Бугарска има веома мало користи. Говори се о било каквим енергетским пројектима, о гасним чвориштима, а не ради се оно што је најбрже и најјефтиније – изградња интерконекција са суседним земљама. Уосталом, ове недеље је на то позвала и Европска комисија - да Бугарска изгради што је могуће брже прекограничне гасоводе према суседним државама који се финансирају из буџета ЕУ. Портпаролка европског комесара за енергетику, Ана-Каиса Итконен изјавила је да је лично председник Европске комисије Жан-Клод Јункер уложио изузетне напоре на модернизацији инфраструктуре земаља централне и источне Европе, укључиво и Бугарске, тако да би свака држава чланица имала најмање три различита извора природног гаса. Бугарска за сада и задуго има само један извор - из Русије преко Украјине. Као и пре 6 година, када смо се мрзнули, и сада неће бити никога да нас загреје ако, не дај Боже, притисак сасвим нестане.
Превела: Марина Бекријева
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..