Касно у среду Парламент је одобрио национални буџет за 2016. г. У принципу политичари и аналитичари сматрају да је тај догађај један од најважнијих за годину. Под утицајем бескрајних медијских двоумљења и говорења о буџету, али и због чињенице да је држава и даље највећи послодавац и инвеститор у земљи, многи Бугари такође су изблиза пратили дебате и основне показатеље јавног буџета јер од тога зависе њихове плате, пензије, помоћи, стипендије итд.

Ове године све је прошло релативно глатко са свега неколико малих, али болних и индикативних изузетака. Поред фантазмагоријских шпекулација неких егзотичних аналитичара, већина посматрача је признало да нови јавни буџет не нуди било какве сензације, да је исувише технократски и да не обећава апокалиптичке или драматичне догађаје идуће године у нашем социјално-економском животу, а креће се „брзином крстарења“, без таласа и ветра, у релативно комфорним условима, са нешто намргођеним небом. То о небу односи се на међународну ситуацију, тероризам и остале конфронтације које ремете мир не само Бугара, и не само у Европи. Али је то друга тема, иако има и своје буџетске димензије, јер се новац за одбрану и безбедност повећава.

Највише средстава владајућа гарнитура издваја за инфраструктурне пројекте и здравље. Даје мало више и социјалној сфери – за пензије и помоћи, „попушта каиш“ јавној администрацији и... то је то. Дотична скромност и штедљивост односе се и на порезе – они се неће повећати и остају на досадашњем нивоу. Буџетски приходи ће бележити раст заједно са растом БДП-а, тј. испод 2%, а томе додајемо и спољне зајмове који могу да достигну плафон од 2,7 милијарди евра, мада тешко да ће до тога доћи. На крају крајева јавни дефицит ће пасти на око 2% БДП-а што је прихватљиво за Брисел.

Како ћемо онда, с обзиром на ову конзервативну буџетску политику, спровести толико обећаване и толико очекиване реформе у образовању, полицији, правосуђу, систему очувања здравља, питају посматрачи? Па, није све у новцу, понекад је важнија политичка воља, одговара власт и нас подсећа да те реформе имају баш супротни циљ – да редукују непримерене трошкове и да побољшају ефикасност различитих социјалних система. Звучи добро, и паметно, али ћемо тек видети да ли је то баш тако. Доказ да имамо разлога сумњати је недавнашњи протест полиције – чим је власт затражила да путем реформа уштеди новац од издашних привилегија полицајаца, они су скокли „сви као један“ и упропастили владине намере.