Већ 20 година „Бугарске поште“ организују један веома занимљив конкурс. „Писмо Божић Бати“ је изузетно популарна иницијатива која је ове године прикупила преко 7 хиљада порука. Сва деца која су упутила писмо белобрадом чаробњаку добијају лични одговор. Конкурс одликује најбоља дела малишана, а њихови аутори примају специјалне поклоне.

Поштанска службеница Иванка Паунова ради све да би Добри старац прочитао искрене поруке дечака и девојчица.

Она одговара и на питање о чему сањају бугарска деца?

„Лепота овог конкурса је у томе да је он увек занимљив, па чак интересовање за њега расте из године у годину. Време у којем живимо, промене и деца. Последње године су их направиле зрелијим, скромнијим, захвалнијим, паметнијим и дарежљивијим. Био је тренутак када су деца имала јасно изражене црте конзуматора. Сећам се како је у једном писму девојчица написала: „Божић Бата, ја желим“, те онда набрајала преко 30 ствари и ништа више. Сада су се деца суочила са економским тешкоћама, незапосленошћу и болестима. Она већ размишљају на различитији начин. Најчешће траже књиге, дечје енциклопедије, образовне игрице, ствари за цртање. Малишани свакако сањају о играчкама, о луткици уместо сестре, јер су им мама и тата рекли да ће имати брата или сестру, ала касније, када одрсату да би помагали родитељима у узгоју. Ђаци прваци пак сањају о таблетима, јер им они сигурно помажу да се уче. Има и много шаљивих порука попут ове: „Желим да освојим џакпот, ако ми не можеш помоћи, разумећу те“.

Деца имају изражени, природни смисао за хумор. Један дечко је написао: „Божић Бата, ове године сам био несташан, јер смо живели са баком а она стално мрмља и јако ме нервира, тако да једноставно нисам био у стању да будем послушан као што сам био прошле године“. Други пак каже: „Божић Бата, ове сам се године толико трудио да будем послушан да ћу и наредне покушати да идем истим путем“.

Да ли се у порукама малишана назире љубав ка животињама? Да ли сањају о кућном љубимцу ко ће им помоћи да буду бољи, марљивији и да воле више?

„То је једна од основних жеља коју видим у писмима. Кућни љубимац је саставни део њихове свакодневице и снова. Понекад родитељи не пристају да узму неку животињицу и деца моле Божић Бату да убеди маму да узму пса или мачкицу. Веома ме дирнуло писмо једног дечка који је очигледно изгубио свог пса и више се не нада да ће га пронаћи, те зато пита Божић Бату: „Да ли ми можеш рећи да ли је Роки добро и да ли се још мене сећа?“

У својим чистим речима деца испољавају саучешће са судбином осталих. А да ли је дечја свест већ спремна за добротворство?

„Запазила сам да скоро да нема писма без изражене жеље да сви малишани без родитеља добију поклоне, да буду срећни бар на Божић, да их неко загрли, да се не осећају осамљеним. То је једна невероватна дечја великодушност. Често наилазим и на овај позив: „Драги људи, будите добри!“ који је уосталом актуелан у глобалним размерама. Једна слична дечја реченица може да постане слоган света. Та доброта, која у свакодневици понекад не допире до нас, овде је присутна у сваком писму. Ја се ње дотичем. Могу рећи да се смејем и плачем када читам дечја писма. Чак знам напамет нека од њих. То је нешто изузетно племенито и вреди издати књижицу коју да поклањамо свима. Та дечја откровења могу да нас многоме науче. Да дајемо више од себе и помажемо један другоме.“

У писмима малишана сигурно је видан и њихов однос према белобрадом деки. Какво је његово место у њиховом свету?

„Однос према Божић Бати је диван. Они деле са њим све своје скровите мисли и осећања. Он је нешто попут Господа. Сећам се како је једно дете написало: „Божић Бата, реци мом тати на небу да га много пута љубим у Божићној ноћи“. Други гледају на њега као на обичног деку, пријатеља, родбину. Један му дечко каже: „Божић Бата, ти си мој идол!“ А једна девојчица је написала: „Цео живот сањам да се с тобом састанем!“ Свакако, деца понекад сумњају да ли он заиста постоји, али и поред тога би јако волели да је он истинит. Неки пишу: „Божић Бата, пошаљи ми своју фотографију“. А једна 15-годишња девојка која му сваке године шаље поруке, каже овако: „Божић Бата, ја ћу увек веровати да постојиш, јер ако не верујем у тебе више нећу имати снове“.

Надајмо се да ће тај конкурс постојати и у будуће, јер он оплемењује и мале, и велике и носи много доброте, која је нам и те како потребна“, каже у закључку помоћница Божић Бате Иванка Паунова.

Превод: Александра Ливен