Уочи Божића и Нове године најтраженије су јелке и борови који уносе топлоту, празнични дух и радост у дом. Последњих година порасла је потражња за живим божићним дрвцима како бисмо их после празника засадили у оближњем вртићу или сеоском дворишту. Око тих датума посебно поштовање ужива и дрен. Наравно, човек не може да има све врсте дрвета у свом дворишту. Али су наши преци нашли решење за то држећи у својим кућама предмете са посебном наменом, пише у свом истраживању новинар Стефан Јанакијев. У бугарској народној култури дрен је сматран чаробним дрветом које носи здравље, дуг живот и срећу. Дрен је симбол дуговечности зато што је жилав и чврст. Од дреновине се праве најлепше и најчвршће дршке за оружје, најбољи кавали и дрвени делови гајди. Тврда дреновина дозвољава да буде избрушена до сјаја која је затим украшавана урезивањем и наношењем сребрне инкрустације. Од дреновине је штап којим на Дан Светог Игнатија положајник џара ватру, штапови коледара и сурвакнице. На Бадње вече на трпези се стављају и пупољци од дрена који се прекађују заједно са осталим јелима након чега пупољке бацају у ватру за здравље и срећу. Пред Божић се на свакој пијаци код нас могу наћи гранчице од дрена.
Друго омиљено дрво Бугарину је јасен. О њему кажу да је дрво које носи срећу. У неким божићним песмама је опеван као рајско или светско дрво. Веровало се да поседује моћ да одбије зле духове. Међу омиљеним дрвећем Бугара је и јавор. Испод њега човек може да седне или спава, зато што чува од зла и црне магије. Уколико овчар свира на кавалу од јавора, он нема страха да зађе и у најмрачније делове планине и шуме. Веровало се да ако су једни од најбитнијих предмета у кући – буклија и ведро, израђени од јавора, они ће чувати укућане од зла. А обрамица помоћу које су носили воду обавезно треба да буде од јавора или јасена. На сеоским трговима се обично издиже друго омиљено нашем народу дрво – платан.
У сенци платана правили су прела. Данас у многим бугарским селима и градовима има вековно дрвеће. Крећемо ка селу Џигурову на југозападу земље, код Санданског. Главна знаменитост тог места је платан стар 800 година. О старом дрвету, обавијеном велом легенди, испричала нам је Снежана Димитрова, секретар сеоског читалишта:
“У фонду наше библиотеке имамо једну књигу летописа у којој је представљена легенда о овом вековном дрвету. У селу је било две цркве: Свете Недеље и Свете Марије. Једног празничног дана је дошао свештеник који је носио гранчицу од платана, коју је забо у земљу како би везао свог коња. После литургије свештеник је одвезао коња и отишао, а од гранчице забодене у земљу разгранао се платан који и данас краси сеоски трг. Поред дрвета је изграђена чесма на коју по воду долазе људи из целе општине Сандански. Вода је изузетно чиста и укусна. Стабло платана је разгранато, а у једном делу је шупље због чега су у њега сместили пећ за хлеб. Ово је једно од омиљених места у селу. Прошле године се платан из села Џигурово нашао на престижној листи вековног дрвећа у Бугарској. Он је био међу првих десет финалиста петог издања конкурса за најомиљеније бугарско дрво „Дрво са кореном 2014.“ Међу финалистима се нашло још једно дрво из Благојевградске области. У категорији „Вековно дрвеће говори“ жири је изабрао источни платан који се већ 13 векова издиже у дворишту манастира Светог Георгија Победоносца у селу Златолист код Џигурова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Током три недеље колико траје Летњи семинар бугарског језика и културе (15. јул – 4. август) на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову, бугаристи из 32 земље са три континента имаће прилику да размене искуства и упознају се с Бугарском,..
Језичко-културна радионица „Моје бугарско лето“ поново води децу бугарских емиграната на једна од најлепших места у Бугарској. И ове године Елена Павлова организује низ путовања за децу узраста од 6 до 15 година. Она их није случајно назвала..
Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету. Подаци које је објавила осигуравајућа кућа AlanBoswell Group, специјализована за осигурање..
Самоодрицање, поштење, борбеност и вера у право на националну слободу и достојанствен живот врлине су чије оличење представља Васил Левски, једнан од..
У периоду од 19. до 21. јула бугарско-српска граница ће бити отворена за учеснике и госте Међународног сабора на превоју Кадибогаз. Организатори..
Међународни конгресни центар у Бургасу дочекаће више од 40 бугарских и страних произвођача вина на 12. издању Фестивала „Wine and Spiritis Fest Burgas.“..