Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Изложба „Изласци и заласци“ акад. Румена Скорчева у Националној уметничкој галерији у Софији

„"Гиљотина“ VІ, 2007., фрагмент
Фотографија: nationalartgallerybg.org

У септембру нас је напустио Румен Скорчев – један од најпознатијих бугарских уметника у области илустрације, графике, цртежа и сликарства. Отишао је са овог света у 82. години живота, док је радио на припреми своје последње изложбе у Националној уметничкој галерији. Она је отворена пар месеци касније у знак сећања на великог уметника, а трајаће до 10. јануара 2016. Куратор изложбе је Сузана Каранфилова која је радила са сликарем од 2000. године. Они су се упознали поводом изложбе „Графика малог формата“, када му се тада млада историчарка уметности обратила са молбом да две своје мале графике поклони Националној уметничкој галерији. То је био почетак бројних донација које јој је касније направио Румен Скорчев, као и сарадње између њега и Сузане Каранфилове која је трајала 15 година.

„Био је изузетно тачан и уредан човек, веома коректан у односима са људима, а његова сопствена архива је одлично сређена, каже Сузана Каранфилова. – То је можда и због тога што је дипломирао пејзажну архитектуру. Дела Румена Скорчева су спој инжењерског и уметничког талента, што се јасно види у детаљима, илустрацијама, графикама. Док сам организовала његову последњу изложбу, приметила сам колико прецизно је насликао различите биљне врсте на дечјим илустрацијама у разним књижевним издањима.“

Изложба „Изласци и заласци“ названа је по последњој књизи есеја и цртежа Румена Скорчева која је аутобиографска. Радио је на њој у последњим месецима свог живота. Књига је објављена дан пре смрти уметника, 6. септембра ове године. „У изложбу смо укључили цитате из ње постављене међу његовим делима, како би посетиоци стекли потпунију представу о томе какав је стваралац био Румен Скорчев“, појаснила је гђа Каранфилова. Отварању изложбе су присуствовале сликарева супруга Ели Скорчева и његове две ћерке Деница и Росица, које су такође сликарке и живе у САД. Оне су специјално дошле за ову прилику и прочитале кратке одломке из књиге „Изласци и заласци“.

„Жртвеник“, 2001. „Аутопортрет у зеленом“ ІІ, 2005.„Изложба обухвата 170 радова који су део велике донације Румена Скорчева Националној уметничкој галерији, коју је направио 2003. и 2009. године, као и последње донације из ове године коју смо примили од његове супруге Ели, наставља Сузана Каранфилова. – Он нам је поклонио укупно 323 дела, а сада приказујемо половину њих –слике, графике, илустрације и цртеже. Мислим да оно што је најкарактеристичније за њега јесте управо његово веома снажно присуство у свим областима ликовне уметности. Румен Скорчев је створио велики број графичких дела која су чистих линија и обележје стила, колоритне слике и цртеже, а његове илустрације нису једноставно допуна или украс текста. Као што је сам сликар рекао: „Текст је само рукопис на радном столу аутора. Илустрација и обликовање чине књигу.“ У ствари, његове илустрације су изузетна уметничка дела у самом књижевном делу. Неколико генерација деце је стасало уз његове невероватне илустрације бајки „Мале жабље приче“ Јордана Радичкова, „Девет бајки“ Карела Чапека и књиге песама и бајки „Храбри зрикавци“ Асена Расцветникова. За велику посвећеност коју је уложио у илустровање ових књига, Румен Скорчев је уписан на почасну листу Међународног одбора за дечју књигу који додељује специјалну награду „Ханс Кристијан Андерсен“. То је највећа међународна награда за дечју књижевност, а називана је још и „малом Нобеловом наградом“. Добитник је почасне медаље и дипломе са захвалницом Министарства културе Русије за популарисање стваралаштва Александра Пушкина кроз књиге које је илустровао. Моје је мишљење да је Румен Скорчев веома достојна личност у бугарској култури друге половине 20. и почетка 21. века. Његови радови су део музејских збирки не само у Бугарској, већ и у целом свету, јер је он био велики донатор. Овај маркантни уметник илустровао је преко 200 класичних књижевних дела, међу којима су она Пеја Јаворова, Александра Пушкина, Омара Хајама, Шарла Бодлера, Федерика Гарсије Лорке, браће Грим. То су књиге које су присутне у скоро сваком бугарском дому и које читају наша деца.“


Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Филсмки центар „Бојана“ добија конкуренцију у Божуришту

Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..

објављено 7.11.24. 08.39

Дани хрватске археолошке баштине у Софији

Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..

објављено 6.11.24. 07.30

У музеју „Гети“ Илијана Јотова отворила изложбу посвећену древној Тракији

„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..

објављено 4.11.24. 08.53