Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Реалан корак ка гасној еманципацији Бугарске

Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Један знаменити и важан за нашу земљу догађај са позитивним знаком обележио је и овако турбулентну протеклу недељу. Најзад су акционари у заједничкој пројектној кoмпанији ICGB АД, Бугарски енергетски холдинг и грчка компанија „Посејдон“ потписали коначно инвестиционо решење о повезивању гасних мрежа Грчке и Бугарске. Министарка енергетике Теменужка Петкова је изјавила да је тај стратешки пројекат важан не само за Бугарску и Грчку, него и за цео регион Југоисточне Европе, јер ће омогућити реалну диверзификацију извора испоруке природног гаса. Министарка је нагласила да је пројекат саставни део Јужног гасног коридора. Изградња конектора треба да започне у октобру 2016. г., а средином 2018. г. очекујемо да започне његова трговинска експлоатација.

У ствари тај је пројекат само једна етапа у склопу реализације идеје о новим гасним везама са Румунијом, Србијом, Турском, које ће бити у основи евентуалне изградње гасног хаба на територији Бугарске. Слична је и визија директора одсека за унутрашње енергетско тржиште Европске комисије Клауса-Дитера Борхарда, који сматра да Бугарска има много инфраструктуре која треба да буде искоришћена. „Ако успемо да се преко потребних интерконекција удружимо са суседима, онда сам оптимиста да ћемо изградити регионално гасно чвориште у Бугарској, што ће гарантовати сигурност испорука у целом региону, па чак и ван њега“, казао је Борхард. Уосталом, присуство Борхарда није било само повод потписивања инвестиционог Решења о изградњи гасне интерконекције са Грчком. Он је, заједно са вицепремијером за европске фондове и економску политику Томиславом Дончевим, најавио потписивање Споразума између владе Бугарске и ЕК о стварању заједничке радне групе, чији је циљ да подржи развој трговинске концепције, пословног и финансијског плана о гасном хабу „Балкан“. У име комесара ЕУ за енергетику Мигела Аријаса Канетеа, Клаус-Дитер Борхард је ставио акценат на велико интересовање ЕК за изградњу регионалног гасног центра у Бугарској, што може да буде и добра одскочна даска за развој сектора гаса у Југоисточној Европи, а све у циљу гарантовања испорука у све земље региона. Због тога је комесар Канете поздравио формирање радне групе.

Политичко-економске димензије тих догађаја зацртао је и премијер Бојко Борисов, који је објаснио да на бази договора са његовим грчким колегом Алексисом Ципрасом, са државним секретарем САД Џоном Керијем, са ЕК, са председником Азербејџана Илхамом Алијевим, председником Туркменистана Курбанкулијем Бердимухамедовим, Бугарска може да достигне капацитет расподеле преко 10 милијарди кубних метара гаса, а циљ јој је - 20 милијарди. „Сви смо заинтересовани да се то деси“, изјавио је Борисов и додао да ми омогућујемо учешће свима који желе да поштују Трећи либерализациони пакет и правила ЕУ. Позивајући на тај начин потенцијалне инвеститоре, премијер је, у ствари, најзад ставио коња испред таљига, тј. открио економску логику у преоптерећеном свачијим интересима току природног гаса.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

25 држава учествује на 78. Међународном сајму технике у Пловдиву

У другом по величини граду у Бугарској, Пловдиву, отворен је 78. Међународни сајам тахнике који ће трајати до 28. септембра. Сајам је окупио 231 компанију, директне произвођаче и трговачке представнике из 25 земаља који  послују у областима модерне..

објављено 25.9.24. 14.38
Пловдив

Цене некретнина највише порасле у Русеу, Пловдиву и Софији

Цене некретнина у Бугарској настављају да расту. У другом кварталу 2024. године порасле су за 3,4% у односу на претходни квартал године. Највећи раст цена забележен је у подунавском граду Русеу (+13,2%), следе Пловдив са +5,3%, Софија (+2,9%) и..

објављено 24.9.24. 16.26

ЕУ ће помоћи бугарским пољопривредницима због суше

Европска комисија је предложила да се издвоји 119,7 милиона евра за директну помоћ пољопривредницима у Бугарској, Немачкој, Естонији, Италији и Румунији, који су погођени неповољним природним појавама током 2024. године. Наводи се да је Бугарска овог..

објављено 23.9.24. 14.31