Ових дана су две од највећих рејтинг агенција – Standard&Poor’s и Fitch, објавиле своје нове извештаје за Бугарску. У поређењу са претходним извештајима, гледано у целини, нема промена, што практично значи да нема битних позитивних, односно негативних промена у бугарској привреди, а инвестиције у бугарске дужничке хартије од вредности остају умерено ризичне и не баш препоручљиве. Неки посматрачи у нашој земљи чак подвлаче да за стране инвеститоре бугарске државне хартије од вредности остају у категорији смећа. Сумњиво је да је то баш тако, имајући у виду да бугарска влада и даље активно продаје обвезнице на међународним финансијским тржиштима које се не само траже, већ су и, показало се, недовољне да задовоље велико интересовање и то по веома доброј за Бугарску цени. Вероватно и не мисле сви да је бугарски суверени дуг могућност за инвестиције која није вредна пажње, имајући у виду да бугарско Министарство финансија за идућу годину планира нове дужничке емисије у вредности од скоро 2,7 милијарди евра.

Међутим, у случају је битнија стабилност бугарске привреде. Чини се да она није само политичка парола којом се служи владајућа гарнитура, већ и чињеница коју признају и најнепристраснији међународни експерти. Поклапање оцена не би могло бити случајно и по свему судећи одраз је реалног стања које је у очима Бугара увек много црније и очајавајуће, него што заиста јесте.

О стабилности говоре сви макроекономски показатељи који сведоче о одсуству било каквих потреса и застрашујућих процеса у бугарској привреди. Баш супротно – иако веома споро она ипак полако, али редовно бележи напредак. Раст БДП од 2% није бог зна какво постигнуће нити за ову, нити за наредну годину, као што се планира, али је ипак боље од застоја и рецесије. То се односи и на незапосленост, потрошњу, инвестиције, животни стандард.

И када је већ поменут животни стандард, мора се рећи и то да стабилност можда и јесте позитивна код других привредних и социалних показатеља, али у погледу доходака грађана и државе, гледано у целини, све много личи на замрзавање и тапкање у месту. А то, за Бугаре и Бугарску, значи да се они једва мичу на економском дну Европе. Стабилност привреде за Бугарску и њене грађане није ништа друго него усидравање на последњем месту према свим критеријумима напретка и благостања, конкурентности и бољих социјалних перспектива. Објављени подаци о инфлацији у последњем месецу само потврђују овај закључак и показују да је слабе наде у оживљавање, које смо гајили у летњим месецима, уништила дефлација која не радује нити потрошаче, нити пословне кругове.

Истина је да стабилност смирује, али тренутно је бугарској привреди потребно нешто сасвим друго - динамика, оживљавање, раст, боља перспектива Бугара који су већ навикли да живе у сиромаштву и на дну и који су се некако прилагодили мизерним условима живота.

Превод: Албена Џерманова