Бугарска и Други светски рат. Да ли је наша земља могла да не учествује у до сада најуништавајућем конфликту? Постављамо то питање доценту др Соњи Пенковој, директору Националног војноисторијског музеја, а повод је замашна изложба „Рат у којем нисмо могли да не учествујемо“ која је приказана у музеју поводом обележавања 70 година од краја рата.
„Управо ово питање поставља и наша поставка, одговара Соња Пенкова. И ми тражимо могуће одговоре. По мишљењу екипе која је радила на изложби, Бугарска није имала алтернативу. Она је једноставно била приморана да крене овим путем под утицајем ситуације у Европи и свету и односа међу великим силама, мада и није тежила да се укључи у рат. На почетку конфликта она је успела да сачува неутралитет и то дуже времена. Али су у једном тренутку ствари измакле контроли.“
Соња Пенкова наводи као пример тзв. „симболични рат” који је Бугарска под притиском Трећег Рајха, објавила САД и Великој Британији. Рат без планова о реалним сукобима са тим земљама. Али он у једном тренутку постаје стваран после бомбардовања Софије и ваздушних окршаја. Док при крају рата наша земља учествује у реалним копненим биткама, али већ на страни Савезника.
Каква је предисторија бугарског учешћа?
Након Првог светског рата у који се Бугарска укључила у свом настојању да уједини територије са бугарским становништвом, наша се земља нашла међу побеђеним. Неправедни за нас Нејски мировни уговор раскомадао је земљу. Тако је у 20-30. годинама дошло до идеје бугарске политичке класе о мирној ревизији статус квоа после првог светског конфликта. Тражене су могућности за национално уједињење, иако то не значи да су политичари имали заједнички став о томе да ли да улазимо у нови рат и на чију страну. Али је ток догађаја и оно што нуде Велике силе у довољној мери јасно одредио могућности за учешће Бугарске на страну неке од већ формираних коалиција. Почетком 1941. Немачка побеђује англо-француску коалицију на европским фронтовима, а Совјетски Савез делује као савезник Немачке.
„Владајућа гарнитура у Бугарској је била свесна шта се у рату дешава много снажнијим државама, са озбиљним армијама и значајним ресурсима. То је видно из акција Немачке у Европи, исто као и из оних Совјетске Русије на Истоку. Свесни су и да је споро, али сигурно ваљак рата кренуо ка нама. Решење које је требало донети било је како сачувати Бугарску од учешћа у рату и како доћи до бар некаквог испуњења неоствареног и у Првом светском рату идеала о националном уједињењу. Повратак Јужне Добруџе је био могући чисто дипломатским потезима, провоцираним развојем односа између Великих сила уочи рата.”
Али се ваљак рата и даље котрља и већ искључује било какве мирне варијанте за Бугарску. Одлука Немачке о војној кампањи на Балкану у пролеће 1941. врши огроман притисак на Бугарску да се придружи Силама Осовине и да обезбеди „коридоре” за војне акције на својој територији. А после јапанског напада на Перл Харбор у децембру 1941. Трећи Рајх приморава своје европске савезнике да објаве рат САД и Великој Британији.
Додаћемо и то да је једна од најзапаженијих страница људскости у годинама Другог светског рата написана у Бугарској. Реч је о спасавању бугарских Јевреја од Холокауста. За њих се боре архијереји Бугарске православне цркве, 43 посланика на челу са потпредседником Парламента Димитром Пешевим, интелектуалци, обични Бугари. Далековидост испољава и цар Борис Трећи од чијег односа зависе политичка решења о том питању. Тако је у годинама рата спашено скоро 50 хиљада Јевреја.
Какво је учешће Бугарске у поразу хитлеризма?
„После државно-политичког преврата 9. септембра 1944. године Бугарска се коначно придружује антихитлеристичкој коалицији након озбиљних покушаја да то уради и пре, објашњава Соња Пенкова. Свакако, место Бугарске у војном поретку предодредила је подела територија утицаја међу великим силама. Ставши на страну Савезника, Бугарска се укључила и у завршну фазу рата. При крају ратних дејстава јединице бугарске војске се боре све до 15. маја у саставу Трећег украјинског фронта, буквално неколико дана после званичног окончања рата.”
Др Пенкова наводи да је учешће Бугарске у завршној етапи рата важно, али не даје све резултате које смо можда очекивали.
Какав је биланс?
Бугарска је сачувала Јужну Добруџу, која јој је враћена мирним средствима 1940. Али на Југу и Западу територије које је изгубила после Првог светског рата остају ван њених граница. Земља се борила под совјетском командом и остала под совјетским утицајем преко 40 година.
Поставка Војноисторијског музеја је решена у црно и бело. Представља фотографије, документарне видео снимке и звукове рата – урлик сирена, рику бомбардера над Софијом, тако да можемо осетити страву и муке наших предака. Можемо да чујемо и говоре политичара, као и успомене учесника. Бројне интерактивне апликације употпуњују наша знања о том светском конфликту. А за најмлађе посетиоце припремљени су тач скринови.
Изложба ће потрајати до краја фебруара.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Венета Павлова
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..