На почетку ове недеље у Бугарској је боравио председник Грчке Прокопис Павлопулос, а нешто касније је стигао и премијер Турске Ахмет Давутоглу. Ове посете су одржане у тренутку када је ЕУ донела важне одлуке – о евентуалном прихвату сиријских избеглица које живе у Турској, на територији 8 европских држава, о питањима миграције и контроле граница – и то на посебно сазваном самиту посвећеном подстицању европских интеграција на Балкану путем обнављања преговора о пријему Турске у ЕУ и отпочињања преговора о приступању Србије.
Дијалог у Софији није могао да остане пострани од агенде Европе, док се њено домаћинство вероватно објашњава чињеницом да као ротацијски председник Процеса сарадње у југоисточној Европи сада Бугарска има обавезу по неким питањима из тог дневног реда.
У разговорима са својим грчким колегом председник Росен Плевнелијев се држао тезе да је миграциона криза заједнички проблем, као и да „вруће тачке“ за регистровање и расподелу избеглица треба да постоје не само у Италији и Грчкој, него и у неким балканским земљама које су транзитне за избеглице. Саговорници су се сложили да у циљу избегавања тензија у односима због избеглица, ЕУ треба да изради јасна правила за решавање постојећег проблема и да их поштује. Изражена је и подршка европској интеграцији балканских држава, али под условом да ће заинтересоване земље испоштовати одређене захтеве. У том контексту су поново цитиране претензије према Македоније у правцу поштовања принципа добросуседства и неманипулисања историјским чињеницама, а грчка страна је упутила Турској захтев да поштује европске економске и политичке стварности, а по отвореним питањима да се држи међународног права.
И са грчким председником, и са премијером Турске је размотрено јачање сарадње безбедносних служби. У том погледу је констатована успешна сарадња на билатералном и регионалном плану, у том броју и реалан ефект примене недавнашњег споразума о полицијској и царинској сарадњи између Бугарске, Грчке и Турске. После разговора са премијером Давутоглуом је постало јасно да министри унутрашњих послова обе земље планирају заједничке операције против трафикинга људи. Међутим, није постало јасно какав је став три земље о идеји ЕК о централизованом копненом и обалском обезбеђењу спољашњих граница ЕУ. Ради се о формирању једне нове и различитије од Фронтекса структуре, подређене Комисији, а не одређеним државама, која да буде задужена за обезбеђење граничних деоница где се националне власти не сналазе добро. Тренутно такав је случај са Грчком у погледу миграционог притиска са Турске и на граници са Македонијом. Вероватно тема је пропуштена, јер тек предстоји одобравање идеје ЕК од стране Европског парламента и влада држава чланица ЕУ.
За време разговора у Софији у Европском парламенту се дискутовало о проблемима диверзификације и безбедности енергетских испорука, као и о неопходности ревизије актуелног законодавства о енергетској ефикасности и оптималног искоришћавања националних и прекограничних енергетских инфраструктура. Бугарска и Грчка су потврдиле да ће заједно учествовати у реализацији гасног коридора Север-Југ и стварању енергетске берзе у Југоисточној Европи, а њихови председници су поздравили напредак пројекта повезивања националних система за дистрибуцију гаса што ће прикључити Бугарску Јужном гасном коридору и терминалима укапљеног гаса у Медитерану. У разговорима са турском страном такође је било речи и о повезивању гасних система Бугарске и Турске. Интерконекције са суседима су на дневном реду Бугарске већ 7 година, али је пројекат са Турском веома заостао и сада је само његово помињање прави повод оптимизма. Исто као и уверење турске стране да ће Софија и Истамбул бити повезани брзинским возом, мада – с обзиром на тренутну ситуацију у региону – тај оптимизам треба да буде умерен. Пример таквог умереног оптимизма дао је премијер Борисов коментаришући да предстоји реализација великих пројеката, али они неће бити остварени ако дође до погоршања односа међу државама. У том контексту одмах је позвао ка нормализовању односа између Турске и Русије.
Превод: Александра Ливен
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права..
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у..