У животу већине нас божићне и новогодишње бајке које смо слушали у детињству оставиле су посебан печат. Реч је о делима попут Дикенсове „Божићне песме“, Андерсенове „Девојчице са шибицама“ и „Поклона магова“ О' Хенрија, који нас преносе у ову радосну и истовремено помало тужну зимску сезону која је, по мишљењу многих људи, једна мала ризница чуда. У једној савременој бајци мали Кристофер се пробудио на божићно јутро и схватио да је једна од божићних ћурки, коју је његова мама припремила за празник, опет нестала из куће.
Ко то краде празничне ђаконије сваке године?
„Одговор на ово питање ће добити читаоци нове књиге бугарске списатељице Анелије Тончеве која већ дуги низ година живи и ради у Бостону, САД. Након што је објавила роман „Мистична Емона“ и зборник радова везаних за бугарске традиције под насловом „Љубав, светлост, ритуали,“ ово је трећа Анелијина књига коју издаје у коауторству са америчким књижевним редактором Ребеком Картер, а коју су потписале под заједничким псеудонимом Ронеса Авила.”
Шта је овога пута инспирисало овај бугарско-амерички стваралачки тандем?
„Након објављивања друге књиге у нама се родила жеља за стварањем серије кратких прича за децу под насловом „Бакина ризница,“ рекла је у интервјуу за Радио Бугарска Анелија. „Идеја нам је да у свакој књизи једноставним језиком, разумљивим деци, представимо једну бугарску традицију. У овој књижици говоримо о божићној чесници код нас. Овај ритуал је одувек будио велико интересовање мојих пријатеља и колега у Америци. У претходну књигу смо укључили и рецепт за справљање бугарске чеснице.“
У већ објављеној првој књизи из едиције „Бакина ризница“ један мали дечак се упушта у низ авантура како би сазнао ко је „Божићни крадљивац,“ али уместо тога открива право значење Божића и колико је битно да све што имаш делиш са људима који су у невољи. Књижица је допуњена сјајним илустрацијама и кратким игрицама за децу.
Анелија живи готово две деценије у граду преко океана, али неуморно ради на одржавању бугарског духа тамо.
Како ће наши сународници прославити надолазеће празнике ове године?
„У Бугарском културном центру у Чикагу ће бити организоване прославе и манифестације намењене пре свега деци на којима ће малишани научити како се праве сурвакнице, божићне погаче, колачи, а сазнаће и нешто више о обичају коледување. Припадници бугарске заједнице у Бостону ће такође организовати различите активности – наступе бугарских ансамбала песама и игара, божићне вечери и окупљања посвећена божићним обичајима.“
Чиме се бугарске божићне традиције разликују од америчких?
„Пошто је становништво Америке шаролика мешавина људи који припадају различитим народима, сасвим нормално је да свако има свој ритуал,“ каже Анелија. „Недавно смо са колегама из Вијетнама и Шведске разговарали о томе како се славе празници у различитим земљама. Без обзира на разлике, главна идеја код свих је да се окупимо око празничне трпезе, да се мало дружимо са пријатељима и наздравимо. Ово је најдрагоценија ствар која постоји код нас, а и у САД – поштовање према породици и пријатељима и очување правих људских вредности. Ово је за мене божићни дух.“
Сарадња Анелије Тончеве и Ребеке Картер ће се наставити и убудуће и оне су већ најавиле да ће следећа књижица из едиције „Бакина ризница,“ која ће се на тржишту појавити почетком марта 2016, бити посвећена бугарској традицији израде мартеница.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..
Један од најзанимљивијих и најживописнијих простора у сваком месту несумњиво јесте локална пијаца. Без обзира на то одржава ли се свакодневно или само одређеним данима у недељи, има ли у својој понуди специфичне производе или не, пијаца је културни..