Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Домаћа ракија – дубоко укорењена у традицији и везана за многе обичаје

БНР Новини

Готово да не прође празник, а да на трпези не буде традиционалног бугарског напитка – ракије. Од прославе рођења, позива на свадбу, добродошлице гостима, здравица, све до помена мртвима, скоро да се не може замислити догађај где ракија није присутна. Новогодишњи и Божићни празници су добар повод да се попуне кућне залихе квалитетне ракије која је добра за стомак, здравље и расположење. Уз традицоналне мезетлуке за зимске празнике највише прија ракија, посебно она домаћа. По правилу она је печена у неком сеоском казану. Обично свако тврди да је његова ракија најбоља на свету. Печење ракије је увек био посебан друштвени догађај. Како лампек нема сваки домаћин, он је место доскочица и комшијских задиркивања, препричавања догодовштина и вицева.

Ове године виногради и воћке су дали добар род, било је доста буке, смеха и весеља око сеоских казана. „Печење ракије није толико једноставан процес, за њега су потребни стрпљење и мајсторлук“ – тврди Благој Попов, казанџија из Пловдива. Више од 30 година израђује казане за дестилацију ракије. Дизајнира их по укусу клијената, најтраженији су они запремине од 250 литара. Наручивали су му и бакарне котлове у које може да стане читава тона драгоцене текућине. У последње време добру прођу имају лампеци-сувенири помоћу којих човек може да сам направи чашу ракије. Благој Попов каже такође да је међу малобројним занатлијама који израђују дестилерије за производњу ракије, за које се такође показује све већи интерес. Ракија је незаменљив напитак за Бугаре зато што је одавно постала национално пиће, део многих обреда и обичаја“.

Стара је и традиција израде казана за печење ракије.

„Неки од првих казана који су се појавили на овим просторима, били су од иловаче. У музеју у граду Тројану приказана је реплика таквог казана, реконструисана према открићима археолога. Технологија је слична прављењу вискија или вотке, само је укус различит зато што се ракија добија услед алкохолног врења воћа (шљива, грожђа, јабука, дуња и т.д) док се вотка и виски добијају од ражи, јечма, пшенице и других житарица. Тајна добре ракије је пре свега у воћу од којег се прави – оно треба да буде добро сазрело, здраво и очишћено од коштица. Добра ракија добија се и од вина. Процес печења тражи велику вештину, јер се мора задржати арома етарских уља која јој придају посебан укус. После дестилације ракије следи додатни третман када се додају вода и дестилати биљака. У Бугарској се производе разноразне врсте квалитетне питке ракије које се са светских сајмова и дегустација враћају са медаљама“, уверава нас Благој Попов.

Према његовом мишљењу између домаће и фабричке ракије и нема неке разлике под условом да у процесу печења домаће ракије нису допуштене неке веће грешке. „Они који годинама пеку ракију, који настоје да ову вештину унапреде, стварно производе племенито пиће“, каже Благој Попов и испричао једну анегдоту:„Мајсторлук је потребан за печење, али такође и за испијање ракије. За време Великог часног поста отишли неки млади људи да питају сеоског свештеника, да ли је грех пити ракију. Он је отворио Свето писмо, потражио шта пише о ракији, али ништа није нашао. Кад није могао да цитира Библију, он је решио да младима да добар савет овако: ракија је, рекао је паметна ствар,ако се пије умерено, зато што ако се пије без мере одузима памет, а сутрадан је враћа. Премда се каже „Младост горе опија од ракије“ није добро да се човек сваког дана опија“ – поручује Благој Попов.


Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00

Радио Бугарска пита: Када ће се одржати следећи парламентарни избори?

Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..

објављено 28.10.24. 15.25