Преко 6 милиона туриста се већ укључило у Национални покрет „Упознај Бугарску – 100 националних туристичких објеката“ који ће у 2016. г. обележити свој 50-годишњи јубилеј. Његов организатор је Бугарски туристички савез и он нема аналога у осталим државама света. Идеја је обићи целу земљу и упознати њене најдивније кутке, при чему се свака посета неког објекта бележи марком и печатом у посебној књижици. Ради се о историјским и археолошким знаменитостима, заштићеним природним пределима, где се туристи могу изблиза упознати са флором и фауном земље. Покрет „Упознај Бугарску“ ужива све ширу популарност и то међу младим људима из целе земље. Крајем сваке године неки туристи који су изабрани жребом, примају предметне награде, а најкрупнија је аутомобил који је ове године припао 12-годишњем ученику из Софије.
„И поред додељивања материјалних награда, највећа награда је учешће у иницијативи „Упознај Бугарску“, а Национални покрет постоји и развија се управо захваљујући патриотизму Бугара и широкој подршци друштва“, казао је извршни секретар Бугарског туристичког савеза Венцислав Удев.
„Национални покрет „Упознај Бугарску“ је основни правац у раду Савеза, јер се ради о једном заиста замашном пројекту. Од 2003. г. активно га популаришемо. За свега 11 година, до 2014. г., привукли смо око 675 хиљада учесника. Сви они имају књижице са Сто туристичких објеката у Бугарској и теже да их посете. У протеклој години на листи су се нашле и нове знаменитости. Али ипак настојимо да се држимо броја 100. А могућност за проширивање је у комбиновању нових локалних објеката у рејону знаменитости на листи. Тако су укључени мала ранохришћанска базилика и Римски стадион у Пловдиву, Универзитетски ботанички врт Балчика, еколошки центар „Поморијско језеро“ у истоименом граду и тврђава Пелистера надомак града Пештера. Сваки учесник жреба је сам организовао своје путовање до 100 националних туристичких објеката у зависности од својих финансијских могућности. Неки су људи за свега годину дана сакупили свих 100 печата и марака. Други, пак путују возовима и аутобусима и обилазе земљу током 4 - 5 година, све док не испуне стављени задатак. Свако ко обиђе тих 100 места, добија „Златну значку“ Бугарског туристичког савеза. Ми строго пратимо број посетилаца и на нашу радост и задовољство њихов он расте у просеку за 40 до 60 хиљада људи годишње“,објашњава Венцислав Удев.
Он се сећа како су пре више година, када је Савез одштампао прве књижице са 100 најпосећенијих бугарских знаменитости и припремао печате за сваку од њих, музејски радници били скептични и сматрали да људи неће подржати ову кампању. Међутим, године су пролазиле а интересовање је било све веће.
„Најпосећенији бугарски објекти изазивају и интересовање странаца. Највише туриста стиже из Македоније којима је Бугарска блиска и радо је посећују чим им се укаже прилика. Наши објекти привлаче и госте из Србије, Грчке, Украјине, а долазе нам и радознали туристи из далеке Аустралије и Азије. На пример, амбасадор Јапана код нас је добитник „Златне значке“, јер је посетио свих 100 знаменитости са наше листе. Иначе смо разрадили и пројекте у склопу прекограничне сарадње са Србијом, Румунијом, Грчком и Македонијом. У Струмици већ ради посетилачки центар, исто као и у Петричу, надомак наше јужне границе. Циљ је да сарађујемо у изради 4-5 туристичких маршрута између Бугарске и Македоније које зовемо „Корацима Самуилових војника“, „Гребеном планина Беласица и Огражден“ итд. Наши партнери су и туристичке организације Пирота и Зајечара. Они су недавно били и наши гости у жељи да заједно разрадимо нове прекограничне маршруте“,рекао је у закључку Венцислав Удев.
Превод: Александра Ливен
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..