Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Политичка 2015. година

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

2015. била је тешка и пуна мукотрпних борби, преломна не само за Бугарску, него и за цео свет, година која и пред сам крај не престаје да нас изненађује динамиком свог тока – ратовима, избегличком кризом, терористичким чиновима, изборима, референдумом, протестима.

Криза на Блиском истоку и борба против ИДИЛ-а су интензивиране са свим што из тога произилази – несмањеним приливом избеглица и економских миграната и повећањем терористичке активности.

„Бугарска је досада прихватила и регистровала довољан број избеглица. Ако се узме у обзир наш бруто домаћи производ по глави становника, може се рећи да смо у великој мери испунили нашу обавезу. Нисмо се успротивили квотама за прихват избеглица како би се одређене државе растеретиле, али смо нагласили да није то начин за решавање проблема“, изјавио је министар спољних послова Данијел Митов на годишњој конференцији за новинаре којом приликом је сумирао резултате рада свог ресора.

Током целе године избеглице су биле тема коментара и управљача, и опозиције. Специјално заседање Консултативног савета за националну безбедност тим поводом сазвано је код председника Републике 10. новембра.

Овом је приликом председник Росен Плевнелијев изјавио: „Најнепосреднији и најактуелнији за нашу земљу је ризик од настављања или повећања прилива миграната према Бугарској и кроз нашу земљу. Опасност од терористичких акција у Европи је све већа. Европски грађани учествују у ратним дејствима на страни такозване „Исламске државе“ и других терористичких група. Главни приоритет остаје заштита државне границе.“

После атентата у Паризу повезаност тема о тероризму и избеглицама је постала још већа и видљивија. Бугарску је посетио британски премијер Дејвид Камерон. Он је са председником бугарске владе разговарао о три важне теме: реформисању ЕУ, борби против тероризма и избегличкој кризи. 4. децембра њих двојица су обишла бугарско-турску границу код граничног прелаза Лесово. Гост је остао задовољан напорима који улажемо за заштиту спољне границе ЕУ.

У последњим месецима међународна заједница је показала да је спремна да приђе решавању проблема са „Исламском државом“. 24. новембра Турска је изнад Сирије оборила борбени авион Русије који је повредио ваздушни простор Турске. А Русија је једна од земаља које активно учествују у рату против ИДИЛ-а, а. Овај инцидент је имао снажан одјек у целом свету, па, свакако, и у нашој земљи. А код нас је лидер Покрета за права и слободе Љутви Местан са парламентарне говорнице прочитао декларацију у вези са обореним авионом, којом је подржао Анкару.

„Неоспорна је чињеница да последњег месеца руско ратно ваздухопловство у више наврата крши ваздушни простор Турске. Повреда ваздушног простора и суверенитета било које државе чланице НАТО јесте повреда простора и суверенитета самог Атлантског савеза.“

Почасни председник Покрета за права и слободе Ахмед Доган је критиковао Местана због његове политике зближавања са режимом Ердогана у Турској. На свечаном окупљању партијске елите Доган је изјавио да се Покрет мора обновити, али да се не може променити, чак ни уз подршку суседних држава. 24. децембра, на дан свог рођења, Љутви Местан је разрешен свих својих партијских функција. Доган је упутио још једну поруку: „Слична судбина очекује сваког ко ради против националних интереса Бугарске“.

„Слобода је, Санчо, један од најдрагоценијих дарова. Немам чега да се стидим. Мене ће тешко приказати као издајника“, казао је Љутви Местан.

Он и још тројица посланика напуштају посланичку групу Покрета за права и слободе и постају независни посланици. Тек ћемо да видимо да ли ће Местан основати нову партију.

У међувремену, они, од којих се очекује да брину о нашој безбедности, изашли су на никад досад виђене код нас протесте и блокирали кључне раскрснице у свим већим градовима земље. У крајњој линији незадовољство полицајаца је ублажено и демонстрације су уступиле места разговорима у сектору безбедности, а ти су разговори, као што се и може очекивати, о новцу. Министар финансија Владислав Горанов је обећао дати новац Министарствима унутрашњих послова и одбране, али је инсистирао на радикалним реформама зато што та два ресора веома скупо коштају државу. Неспроведена реформа у МУП-у је однела и прву жртву – оставку је поднео министар Вучков. На тој функцији га је заменила Румјана Бачварова, која је и потпредседница владе. Она је такође обећала спровођење реформи.

Иначе 2015. је требало да буде година реформи још и у судском систему, здравству, у сектору „безбедности“, у пензијском систему. Нормално је када у години избора за локалне органе власти свака владајућа политичка снага настојала је да забележи успехе. Реформатори су инсистирали на старту здравствене реформе и доношењу уставних промена везаних за судску власт, из партије АБВ су настојали да се спроведе пензијска реформа, а патриоти су стално тражили повод да запрете повлачењем подршке влади, уколико не дође до реформа. Незадовољни мали партнери управљања су били приморани да плате високу цену да би протурили бар незнатан део својих идеја, будући послушни ГЕРБ-у и подржавајући усвајање далеко непопуларнијих идеја мандатара. Например, на почетку су се из партије АБВ, Реформистичког блока и Патриотског фронта одлучно супротставили владином настојању да подигне нови зајам од 16 милијарди лева, али нису одолели покушају да их – и поред протеста људи – убеде да је то сврсисходно за земљу. Из опозиције једино Бугарска социјалистичка партија није одобрила нови дуг. Док су га из Покрета за права и слободе одмах прихватили. У ствари, Покрет је током године покушавао да буде у опозицији, али истовремено и да наступи као снага од које зависи политика ГЕРБ-а и успео је у томе. Референдум, уставне реформе, антикорупционашки закон – много посла је требало да се обави, а ГЕРБ је тражио да се све остварује уз максимално широку подршку.

Ова је година била изборна и свакако није прошла без померања политичких слојева. На изборима за локалне органе власти партија премијера Борисова је добила главне позиције у 21 од 27 обласних центара у земљи. Три места освојио је Реформистички блок. Само у Ћуюстендилу ГЕРБ и реформатори су имали заједничку кандидатуру и победили већ у првој рунди, попут представника Покрета за права и слободе у Крџалију. Први пут социјалисти су остали без иједног председника општине у обласним градовима. Запамтићемо 2015. и по референдуму који је био унакажен баш од његових најватренијих присталица – партије ГЕРБ и Реформистичког блока. На питање о увођењу даљинског гласања суверен је одговорио категоричним „да“. Међутим, показало се да је број учесника у том гласању био недовољан за легитимитет референдума. Једини резултат јесте да ће после Нове године парламент размотрити резултате и изјаснити о њима.

Испоставило се да је 2015. још година тешког баланса међу партнерима са, на први поглед, различитим интересима, али једним циљем – остати на власти. Пета поправка Устава већ је чињеница и то гласовима 189 посланика. Измене су довеле до поделе Високог савета судства на два колегијума и појачале улогу Инспектората дотичног савета. „Јабука раздора“ постала је унутрашња расподела колегијума. Реформатори су инсистирали на више парламентарних представника, док су из партије АБВ предложили дати предност тужилаштву. Таква је била и коначна варијанта.

„Овим гласањем начињен је један важан и симболичан корак ка афирмисању сумње да се у Бугарској све више говори о владавини државног тужиоца. Из тог разлога ја, са великим олакшањем, саопштавам да више нећу испуњавати функцију министра правосуђа и данас ћу учинити све потребне потезе за моје повлачење с дужности“, изјавио је с парламентарне говорнице сада већ бивши министар правосуђа Христо Иванов.

Одмах после њега из управљања се повукао и лидер Покрета за снажну Бугарску који је у саставу Реформистичког блока, Радан Канев. То је изазвало нови талас протеста и на улице је опет изашло више људи.

„Рецимо „Не“ страху и не допустимо да нас ћутање претвори у кукавице. Нек се сви заједно боримо са непознатим и гласно узвикнемо „Доста је!“, изјавио је шеф Високог савета судства Лозан Панов. Показало се да је мало оних који желе да напусте власт.

Након сусрета лидера пет партија и пет министара из редова реформатора, донета је одлука да Блок остане у владајућој коалицији. Демократе за снажну Бугарску иако у саставу Блока, остале су у опозицији, али њихов министар здравства – Петар Москов није одустао од своје фотеље и напустио положај потпредседника партије.

„Реформистички блок је потврдио своје учешће у владајућој коалицији. Демократе за снажну Бугарску се држе свог става. Ми потврђујемо да имамо поверења у министре Реформатора“,објавио је у званичној изјави Најден Зеленогорски из редова Демократа.

Само Национална скупштина Демократа за снажну Бугарску може да донесе решење о повлачењу из Реформистичког блока“, изјавио је Радан Канев и подсетио да његова партија не намерава да напушта блок.

Тако је испало да је криза власти у ствари „бура у чаши воде“ и претворила се у светску политичку појаву која се зове „опозиција на власти“.


Превод: Ана Андрејева, Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Горица Грнчарова – Кожарева нови прелазни премијер Бугарске

Председник републике Румен Радев именовао је Горицу Грнчарову – Кожаеову –досадашњег заменика председника Државне ревизорске институције, за новог прелазног премијера. Уставом Републике Бугарске није одређен рок у коме прелазни премијер треба да..

објављено 9.8.24. 11.04

Радев: Веома је важно гарантовати нормално функционисање државе

На почетку политичких консултација о именовању прелазног премијера и владе, председник Румен Радев је навео да је предизборна кампања практично већ почела. Према његовим речима, 50. сазив Народног собрања није успео да формира владу и Бугарска неминовно..

објављено 8.8.24. 18.30
Светлин Тачев

Привремена власт постаје карактеристично обележје политичке ситуације у Бугарској

Бугарску чекају седми узастопни парламентарни избори у последње три године. Разлог за то су три неуспела покушаја формирања редовне владе у оквиру 50. сазива Народног собрања. Какво је стање демократије и политичког система у нашој земљи у..

објављено 8.8.24. 11.15