Природа је ненадмашaн архитекта и уметник, неисцрпан извор инспирације. Она је милионима година обликовала своје јединствене творевине – кристале који пријају оку и пружају осећај сјаја, луксуза и лепоте.
Највећа колекција кристала различитих облика и структуре, добијених код нас налази се у Мадану у јужној Бугарској, који је смештен у срцу планине Родопи. Њој је посвећен посебан музеј познат у граду као дворана „Родопски кристали“. Колекција од око 600 експонатa, међу којима има и таквих импозантне величине, сакупљана је током 30 година. Она је резултат дугогодишњег рада рудара из локалног рударског предузећа „Горубсо-Мадан“, чија је основна делатност вађење руда обојених метала. Oсновано 1953. године, оно је увелико допринело развоју града средином прошлог века. Почеци рударства у региону сежу у дубоку прошлост, а Мадан се с правом назива „симболом рударског туризма“ у Бугарској. На овом поднебљу су још Трачани, Римљани и Византијци добијали олово. У близини града се налази пећина у којој посетиоци могу видети рударско окно из доба Трачана који су се још у 6-4. веку пре нове ере бавили ископавањем и прерадом руда.
„У свету је мало налазишта оловно-цинкане руде у којима се могу наћи тако лепи кристали какви су пронађени на подручју Мадана и приказани код нас“, каже Софија Фиданова, кустос Музеја кристала у граду и наставља:
„Већина наших експоната је јединствена. Истраживања су спровођена још почетком XX века када је бугарски геолог Георги Бончев обилазећи ова места, прикупио и описао разне узорке стена и локације на којима их је узео. Дворана „Родопски кристали“ је отворена за посетиоце 1984. године, а та колекција је понос града и његова највећа знаменитост и по свом богатству и разноврсности сврстава га на прво место на Балкану. За разлику од музеја „Земља и људи“ у Софији, чија поставка садржи минерале из целог света, у нашем музеју су приказани кристали извађени из срца бугарске земље. Овде се могу видети коцке галенита импресивних димензија, који је главни природни минерал који се експлоатише из налазишта око Мадана. За њега је карактеристично да садржи многе примесе сребра, бакра, цинка, гвожђа, злата и др. Галенит представља најважнији извор олова. Сјај му је сличан сјају металног олова, а често је и сребрнаст, док му је огреб оловносиве боје. Оно што је занимљиво за наш музеј је да су кристали у свом природном облику и нису обрађени. Иако се у природи налазе на дубини између 200 и 500 м и нису брушени, они зраче неодољивом лепотом. Музејски експонати су прилично скупи, мада у време социјализма ова природна богатства земље нису била довољно цењена. Данас, међутим, друза галенита величине једног педаља достиже цену од око 3.000 евра и посебно је тражена од колекционара и познавалаца.“
За сада посетиоци музеја немају доступ галеријама рудника, где се кристали налазе у свом природном окружењу. У рудник се спуштају само рудари који свакодневно излажу свој живот опасности и ризику, али се ипак надају да ће наићи на драгоцене минерале којима је богата земља на том подручју. По речима Софије Фиданове, у Мадану нема породице која у својој кући не чува малу колекцију небрушених кристала.
„Иако галенит има најјаче изражена патогена својства, он је изузетно леп и кристалише у савршено правилне форме, прича она. - Патогена својства има и млечно бели калцит који ствара многе проблеме рударима јер се честице прашине коју удишу, одмах претварају у калцификате у плућима. Али, ма колико био штетан, калцит је веома леп и има јединствени облик. У музеју је описано преко 70 врста овог минерала, а налазиште калцита је једно од највећих у земљи. Љубав и интересовање за минерале обично потиче из детињства, а занимљиво је и то да су родитељи неких од посетилаца нашег музеја радили у руднику. Многе породице долазе овде са својом децом која уживају у чаробном свету кристала и сазнају занимљиве ствари о овим чудесним творевинама стваралачке маште природе. Осећај је невероватан и тешко се може описати речима.“
Превела: Марина Бекријева
Снежанка је врх у Родопима који је назив добио по снежној одећи у коју је одевен од новембра до маја. Врх Снежанка удаљен је 15-ак километара од града Смољана, а висина му је 1.926 метара што га чини највишим врхом у околини зимског центра Пампорова,..
Велѝки Пресла̀в је друга престоница Првог бугарског царства после Плиске. Након 893. године, када је званично проглашен престоницом Бугарске, он је постао и средиште прве бугарске књижевне школе. Она се развија као важан књижевни и културни центар..
Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после..