Крајем јануара очекујемо нови извештај ЕК о мониторингу Бугарске у сфери правосуђа и унутрашњих послова. У склопу Механизма контроле тим извештајима често претходе спектакуларне акције против криминала, понекад и спектакуларни злочини, као и оживљавање у систему судства. И овога пута ситуација је иста.

Од данас, 11. јануара, ступа на снагу владина одлука о затварању кључне царине у Свиленграду, на граници са Турском. Њене су структуре већ део царина у Бургасу и Пловдиву, и од 11 сада већ имамо 10 регионалних царина. Одлука је донета у децембру п.г., после хапшења преко 30 цариника због примања мита, а у циљу прекидања систематских корупционашких пракси. Затварање царине је значајан догађај, јер је то намеравала да уради још прва влада Бојка Борисова, мада је намеру реализовала тек друга.

Били смо сведоци и других запажених потеза против криминала. МУП и Државна агенција за националну безбедност су неутрализовали организовану криминалну групу која је путем сложене схеме прања новца подигла преко 2 милиона евра у готовини из различитих банака. Уз садејство европских служби је спречено подизање нових 5 милиона евра. Паралелно са акцијом је спроведено и унутрашње чишћење у органима реда у којем су за изнуду и отимање ухапшена двојица службеника МУП-а и један агент Државне агенције за националну безбедност.

Али би сви ти потези били убедљиви, да не бисмо били сведоци тешких злочина који су нас подсетили на „добра, стара времена“ организованог криминала. У Варни је убијен бизнисмен Тинко Георгијев, власник хотела који је имао судске спорове са познатим криминалцем за којим трага Интерпол. У Софији пак је упуцан бизнисмен Веселин Стоименов, који се сматра наследником криминалног боса Георгија Илијева и фактичким ликвидатором моћне криминалне групе ВИС-2. Надомак Софије убијен је и бизнисмен и оснивач модне куће „Агресија“ Александар Антов. За разлику од осталих, Антов није имао тамну прошлост, био је уважена особа у индустрији моде и поштен човек, чувен својим добротворним иницијативама.

Узбудљива је и ситуација у сфери судства. Кулминација реформа биле су недавно усвојене контрадикторне измене Устава које се односе на Високи савет судства и због којих је оставку поднео министар правосуђа Христо Иванов. Иритиран свим тим, председник Врховног касационог суда Лозан Панов је држао говор у којем је критиковао зависност суда од бугарске политичке елите, због којег етичка комисија Савета данас разматра његово понашање. У дотичном говору који је, међутим, потписима подржало 145 судија из целе земље, Лозан Панов истиче: „Како каже Рузвелт, ништа се у политици не дешава случајно, а ако се нешто и деси, верује се да је тако било планирано. Због тога, ако су за четврт века демократског постојања наша држава и друштво стављени под контролу олигархије, верује се да је тако било планирано. Ако су у то време два милиона Бугара напустили земљу, међу којима и знатан део цвета нације, верује се да је тако било планирано. Ако ти, који су остали, не верују да је судски систем праведан, не верују да је за партије најважнији интерес народа, не верују да их органи реда штите, не верују да порези раде за њих, не верују институцијама, не верују медијима, верује се да је тако било планирано. Ако грађани не верују држави и у том се неповерењу повољно развија статус кво, верује се да је тако било планирано. Ако у једном отвореном и слободном друштву, каквим се ми сматрамо мада и само на папиру, зовемо превратом трагање за истином, верује се да је тако било планирано. Ако само два дана пре тога представници политичких сила су сапели уставне промене чиме су минирали судску реформу, верује се да је тако било планирано.“

Те поразне оцене је изнео сам шеф установе која врши врховни судски надзор и контролише правилну примену закона у земљи, установа која предвиђа озбиљне критике у предстојећем извештају о напретку Бугарске у области правосуђа и унутрашњих послова. Ако критике заиста буду озбиљне, то значи да ће Механизам контроле остати на снази, а то за нас није неко изненађење, јер се ситуација не мења од почетка мониторинга.

Превод: Александра Ливен