Највећи изазов са којим се тренутно суочава бугарско друштво је сиромаштво. Оно са своје стране повлачи за собом низ негативних резултата као што су осипање становништва, одустајање од образовања, невиђени раст емиграције и депопулација читавих региона. Сиромаштво захвата све шире слојеве друштва, а то је опасна и недопустива појава и посебно када су у питању деца која немају приступ образовању и пуновредној храни. Свако друго дете у Бугарској живи у сиромаштву. Више од милион деце узраста од 1 до 15 година храни се најгоре у поређењу са својим европским вршњацима. Свако треће дете у Бугарској нема могућност да бар једном дневно конзумира свеже воће, поврће и месо, зато што његова породица живи у оскудици и није у стању да подмлатку обезбеди здраву избалансирану исхрану.

Учитељи кажу да ученици који потичу из породица са скромнијим буџетом често пута долазе у школу без џепарца и гладују током дана. „Видно је да је све веће сиромаштво круцијалан проблем за бугарско друштво. Имајући у виду да је преко 700 хиљада деце у ризику од сиромаштва и да је лишено балансираних оброка, дошли смо до закључка да наше напоре би требало да усмеримо првенствено њима.“ – каже Цанка Mиланова – извршни директор Бугарске банке хране. Организација прикупља, складишти и дели храну лицима у потреби и истовремено се активно залаже против расипања употребљиве хране и за смањење глади у Бугарској. Програм Банке хране Бугарске који се зове „Недељни ранац“ постоји од две године, али је сада рад на њему интензивиран зато што је број деце у ризику видљиво повећан. У склопу тог програма биће обезбеђени пакети хране за преко 400 социјално угрожене деце из северозападне Бугарске, најдевастиранијег региона у земљи, објашњава Цанка Миланова:

„Помажемо породицама са више од двоје деце у којима су родитељи без посла. Пакети хране се деле тим породицама када су деца код куће зато што родитељи једва успевају да обезбеде какву-такву исхрану малишанима. Циљ програма је да деци омогући да редовно иду у школу и да немаштина не буде фактор одустајања деце од образовања. Као прво настојимо да дођемо до деце која нису престала да похађају школу. То је основни критеријум да би неко био обухваћен овим програмом. Храна коју делимо ни у ком случају није облик хуманитарне помоћи и није подршка једино физичком преживљавању. Наша тежња је да помогнемо породицама. Циљ нам је да ови пакети буду нека врста додате вредности за њих, па да им то помогне да уштеде на храни и да уштеђена средства уложе за задовољавање других приоритетних потреба што би довело до финансијске стабилизације и већих прихода.“

Банка хране Бугарске свакодневно покушава да спречи одвожење употребљиве хране на сметлишта, за коју се зна да неће бити продата зато што произведена количина премашује тражњу. „То је расположив ресурс који је неопходно прерасподелити међу људима у потреби“, истиче Цанка Миланова и коментарише да се иницијатива „Недељни ранац“ знатно разликује од хуманитарне акције грађана који храну остављају као донацију у такозване „фрижидере топлог срца“.

„Сви смо свесни да нам живот постаје све тежи. На улицама видимо бескућнике који траже начине да преживе. То је мотивисало неке милосрдне људе да са њима поделе храну, одлажући по који пакет у специјалне фрижидере. Убеђена сам да то раде чиста срца и без икаквих лоших намера. Грађанска иницијатива се разликује од наших активности, зато што смо ми организација која наступа као партнер бизнису. Да бисмо гарантовали безбедност хране која доспева у руке људи којима је потребна, радимо по моделу компанија које производе храну. То међутим нас додатно оптерећује јер морамо расподелити велике количине хране великом брзином пре но што је истекао рок њеног трајања. Наша организација тражи законодавне промене које би гарантовале већу флексибилност механизма донације хране. Уколико се употребљива храна не подели благовремено, настаје велика штета. Модел донирања и прикупљања ових намирница може увелико помоћи у борби против сиромаштва које погађа велики део нашег друштва“, додаје Цанка Миланова.

Превела: Ана Андрејева