Након скоро месец дана божићњег распуста започело је зимско заседање парламента. Из уобичајених политичких изјава посланичких група је постало јасно да чак ни партнери у коалиционој влади – Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) и Реформистички блок – немају заједничке приоритете. А актуелна поцепаност парламентарног простора „обогатила се“ новим раслојавањима.

Основни економски приоритети мандатара владе ГЕРБ у 2016. г. су либерализација енергетског тржишта, спровођење истраживања могућности вађења гаса и нафте у Црном мору, повећање ефикасности трошкова и оптимално искоришћавање европских средстава. ГЕРБ ће дати предност и настављању судске реформе, побољшању веза универзитета са бизнисом и повезивању универзитетских субвенција са квалитетом образовања.

Четири партије из састава Реформистичког блока које и даље подржавају владу, навеле су као приоритете своје циљеве из предлога анекса уз коалициони споразум са ГЕРБ-ом – убрзано реформисање правосуђа, образовања, здравства, енергетике, изборног законодавства и пензијског система. У име десничарске коалиције из Блока су изјавили да ступају у нову сезону са десет опозиционара у свом саставу и са 13 посланика из Савеза демократских снага, Покрета „Бугарска грађанима“ и Народне партије „Слобода и достојанство“ који подржавају владу. Демократе за снажну Бугарску пак размишљају о формирању новог опозиционог блока око себе.

Партије које су до овог тренутка биле гарант парламентарне подршке владе – АБВ и Патриотски фронт, такође су најавиле нове циљеве. Приоритет за припаднике партије Алтернатива за бугарски препород (АБВ) у овом заседању парламента је савладавање демографске кризе, а за чланове Патриотског фронта – олакшање тешких административних ограничења која спутавају рад малог и средњег бизниса.

Разлике су видне и у намерама две главне опозиционе снаге – Бугарске социјалистичке партије (БСП) и Покрета за права и слободе (ДПС). Социјалисти ће се борити за социјална решења – повратак прогресивног опорезивања доходака и диференцијацију Пореза на додату вредност, исто као и за „замену актуелног неолиберализма демократском и правном државом“. После драматичног протеривања свог председника Љутвија Местана, Покрет за права и слободе је изјавио да је независна, бугарска, систематска, световна, демократска и евроатлантски оријентисана партија, као и да ће остати у опозицији, јер у управљању има крајњих националистичких елемената који ометају евроатлантски пут земље. Тако је Покрет индиректно негирао прогнозе да би покушао да успостави неки савез са владајућом гарнитуром. Ову је хипотезу, уосталом, оповргнуо и сам премијер и председник ГЕРБ-а, Бојко Борисов.

Шест бивших припадника посланичке групе Покрета за права и слободе село је поред досадашњих пет независних посланика. Сада је укупан број независних довољан за формирање нове посланичке групе.

Иако на први поглед зимско парламентарно заседање изгледало некако фрагментирано и контрадикторно, на првој седници није било ни речи о евентуалним превременим изборима. Можда је то резултат поцепаности, која не даје политичким снагама довољно уверености да ће на будућим изборима сачувати своје данашње могућности и позиције. Неки стручњаци кажу да данас шансу да уђу у састав новог парламента имају само ГЕРБ, БСП и Покрет за права и слободе. С обзиром на то и у новој политичкој сезони ГЕРБ ће покушавати да оствари своје циљеве помоћу такозване „живе“ већине која ће се тешко претворити у „живи песак“ за владу, јер је партија Борисова већ доказала да зна како да сачува тврдо тле под ногама.

Превод: Александра Ливен