Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сурва у Пернику или три лица једног празника

БНР Новини

За већину Бугара назив Сурва је везан за први дан Нове године, када се код нас изводи обичај Сурвакање - деца украшавају сурвачке, односно дренове гранчице шареном пређом, сувим воћем и кокицама након чега крећу у обилазак куће и тако накићеним гранчицама "ударају" по леђима укућане уз жеље за здравље, мирну, берићетну и веселу нову годину.

СнимкаНеко би помислио да име овог празника потиче од придева суров – каква је, у ствари, и тек откинута дренова гранчица, сва у пупољцима, жилава, несаломива и издржљива. Веровало се да ће и особа коју ће деца „сурвакати“ бити здрава, снажна и весела.

СнимкаПрема другим хипотезама, име празника је изведено од старог придева сур који значи „сив,“ „сивкаст,“ „пепељаст,“ али и „светао,“ „блистав,“ „златаст,“ тј. „сунчан.“ Неки истраживачи говоре о постојању старог словенског бога сунца који се звао Сур, а кога су славили у то доба године. Није искључена и веза са санскритском речју сурија која значи „сунце.“ Слична веза је могућа с обзиром на заједничко индоевропско порекло два народа. Овде свакако морамо поменути и чињеницу да се у бугарском фолклору епитет сур користи и уз различита митска бића, као што су јелен, аждаја, медвед, птица и во.

СнимкаАли се обележавање празника Сурва на југозападу земље не завршава 1. јануара. У ноћи између 13. и 14. jануара људи из Перника и околине дочекују Нову годину по јулијанском календару. Тада се одржавају традиционалне кукерске игре познате као Сурва, Сурова или Сирова. По обичају се на овај празник маскирају искључиво младе нежење за које овај ритуал има симболику посвештења: пошто су већ били сурваскари, момци се могу оженити. Данас у играма учествују и старији мушкарци, па чак и девојке и деца. На овај празник се могу видети разноразни костими и маске израђене од крзна и рогова дивљих и домаћих животиња, шарених тканина и птичјег перја. Прапорци, мања бакарна звона и клепетуше прикачени за појасеве и костиме кукера представљају један од обавезних атрибута. Тежина прапорака понекад достиже и преко 50 килограма. Њихова одмерена и бучна звоњава ори се по насељима и даје до знања свима да сурвакари стижу, што се поновило и ове године 13. и 14. јануара.

СнимкаДружину предводи буљукбаша (вођа, глава групе илити чете), а чланови су јој прерушени у војнике, те наоружани сабљама. Мушкарци носе звиждаљке помоћу којих се задаје ритам кретања поворке. Њима се обично придружују и други забавни ликови као што су свештеник, млада и младожења, Циганка, мечкар са мечком. Уочи празника сурваскари се окупљају на тргу насеља где пале велику ватру око које играју. Сутрадан иду од куће до куће уз пратњу музике и благосиљају домаћине. Сасвим заслужено је овај празник проглашен „Живом људском ризницом“ Бугарске, а од децембра 2015. године је уписан на Унескову листу нематеријалне културне баштине.

СнимкаЗа пар дана предстоји још један празник везан за традицију карневалских игара - реч је о Међународном фестивалу кукерских игара „Сурва“ који ће се ове године одржати од 29. до 31. јануара у граду Пернику. Фестивал који је настао на основу месне традиције постао је популаран догађај који окупља учеснике и госте са свих континената. 2016. године Фестивал кукерских игара у Пернику ће одржавањем 25. јубиларног издања обележити 50 година свог постојања. Један од најегзотичнијих учесника овогодишњег фестивала је група из Малија која ће гостима представити традиције афричког племена Догони.



Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС, Вихра Баева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15