Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Председник и потпредседник – два ракурса на Бугарску

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

На конференцији за новинаре поводом четири године откако су ступили на дужност, председник и потпредседница Бугарске су реферисали свој рад на тој функцији. Росен Плевнелијев је поменуо изградњу нових аутопутева, продужетак линија софијског метроа, куповину нових аутобуса у главном граду. Указао је и на свој допринос економском развоју земље кроз покровитељство и подстицање пословних иницијатива.

„Ја сам у потпуности променио приоритете бугарске енергетике. Уместо „гренд слема“ од три руска пројекта иницирао сам три значајна приоритета, а управо: енергетску ефикасност, енергетску диверсификацију и енергетску либерализацију“.

Према његовим речима у 2015. г. је забележена релативна политичка стабилизација, али недостаје воља за реформисање бугарског правосуђа:

„Уставне промене, усвојене крајем прошле године, представљају искорак у исправном правцу, али су оне оставиле утисак да нема довољно политичке воље и храбрости за спровођење свеобухватније и дубље реформе судства. Поздравио бих сваки напор на унапређењу реформе и њеном убрзању.“

Према мишљењу председника велики проблем Бугарске је то што грађани немају довољно поверења у политичаре и институције. У том смислу он је подсетио на талас грађанских протеста у Бугарској у нас, као и на масовни одзив бирача који су одговорили на национално референдумско питање прошле године.

У својој изјави потпредседница Маргарита Попова је истакла да најзад морамо престати да "пребивамо у ружичастим облацима“: „Докле смо напредовали у области пројекта за изградњу социјалне државе? Да ли постоји социјална сигурност? Да ли постоји духовна сигурност? Да ли постоји социјална солидарност у нашем друштву? То је задатак и одговорност председничке институције, а не неке друге институције или пак партијске централе и то је тако свугде у свету.“

Према политикологу дру Борису Попиванову – предавачу на Софијском универзитету "Свети Климент Охридски" у говору председника Републике помиње се доста питања која би се тешко могла убројити у ред овлашћења председничке институције:

„У том спектру Плевнелијев је зацртао веома амбициозан програм, представио осам изазова са којима ће се он суочити. По мени, он је пропустио две важне ствари, везане за улогу и задатак једног председника парламентарне републике. Пропустио је да помене како председништво комуницира са представницима извршне власти и посланицима, посебно на позадини скандала попут ових из последњих недеља. Апсолутно ништа није рекао ни о партијама у Бугарској, заборављајући да се политичка воља грађана остварује и преко партија, а не само на референдумима, која је и његова омиљена тема. Његов биланс је био изузетно „ружичаст“, говорио је о огромном напретку – економском и технолошком. Ништа није рекао о теми коју већ по традицији пропушта – социјалној ситуацији у земљи, о сиромаштву, проблемима социјалног искључења, па чак и о забрињавајућим етничким проблемима који су на помолу.“

Политиколог Георги Харизанов са Института за десну политику је коментарисао да говорење у првом лицу једнине с аспекта пуномоћја председничке институције, понекад оставља помало чудан утисак.

„С друге стране, не можемо негирати чињеницу да један од основних елемената које је председник представио као своју личну заслугу, јесте промена приоритета домаће енергетике. Други кључни плусеви, поред референдума, су превазилажење спољнополитичке изолације из 2013-2014. г., активна међународна позиција Бугарске. Ако говоримо о негативним моментима, онда треба да поменемо мимоилажење у ставовима председника и потпредседника што нас, од 2013. г. наовамо, више и не изненађује.“

„Европска унија и Бугарска су суочене са изазовом да решавају не једну, већ 11 криза и свака од њих може да их ослаби“, рекао је Росен Плевнелијев. По њему се ради о финансијској кризи, избегличкој кризи, кризи у Грчкој, у Украјини, о претњама тероризма и претњи по Шенген итд. „Нисам ћутао и о потезима власти у Русији око украјинске кризе. Односим се са поштовањем према руском народу, култури, науци и општељудским достигнућима, али је активност Кремља у склопу украјинске кризе у раскораку са међународним правним редом. Не одобравам стратегију замрзнутих конфликата коју заговарају велике силе и сфере утицаја и сматрам да је она веома штетна и треба да остане у прошлости.“

Политиколог др Борис Попиванов коментарише чврсти став шефа државе о украјинској кризи:

„Плевнелијев је у два наврата, по старој традицији, опет напао Русију. Као да не води рачуна о променама у водећим државама Европске уније, променама у Бриселу и тражењу шире сарадње са Русијом о темама какве су и тероризам, и Блиски Исток, и напредак у правцу испуњења споразума из Минска. У каквој је мери паметно да у таквој ситуацији чујемо толико крајње изјаве и то од стране шефа државе, ја нисам сигуран. То је, по мени, нови доказ да се Плевнелијев не осећа комотно у уставној одећи коју носи и по сваку цену тежи да буде утицајан и да му глас буде важан, у том броју газећи особине политичке теме у Бугарској.


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Димитар Главчев

Бугарску ће на самиту у Вашингтону представљати привремени премијер

На самиту НАТО, који ће се одржати од 9. до 11. јула у Вашингтону, Бугарску ће представљати премијер привремене владе Димитар Главчев. У делегацији на челу с Главчевим учествују привремени премијер одбране Атанас Запрјанов, начелник одбране адм...

објављено 9.7.24. 07.35
Кенет Мартен

Амбасадор Кенет Мартен: Будућност Украјине је у НАТО

Једногласни смо да је будућност Украјине у НАТО и да питање није да ли ће се придружити него када ће се придружити. Ово је у интервјуу листу „Труд“ рекао амерички амбасадор у Софији Кенет Мартен. Пре самита Алијансе у Вашингтону поводом 75 година од..

објављено 8.7.24. 13.03

Хроника балканских догађаја

Грчка поново увела шестодневну радну недељу за поједина предузећа Грчка је за поједина предузећа увела шестодневну радну недељу у покушају да повећа продуктивност и запошљавање. Уредба, која је ступила на снагу 1. јула, у супротности је са..

објављено 5.7.24. 11.50