У среду, 27. јануара са почетком у 18 сати у Великој дворани Бугарске академије наука у Софији биће одржана промоција књиге „Музичко-фолклорни дијалекти Елене Стојин у звуку,“ објављене у издању Института за уметничко-историјска истраживања при Бугарској академији наука. Монографија је скромног обима, али упркос томе садржи информације непроцењиве вредности. Сви који су упознати са радом истакнутог истраживача, а исто тако и поштоваоци традиционалне културе биће у прилици да нешто више сазнају о досада необјављеним теренским снимцима на основу којих је настао овај фундаментални рад.

Скоро да нема бугарског теоретичара, професора музичког фолклора или извођача народних песама који није упознат са монографијом Елене Стојин – правом енциклопедијом фолклорних области. Странице јој садрже информације о живим (или заборављеним) обредима у свим регионима наше земље које је она обишла, а исто тако и о метро-ритмичким облицима музике. Дешифровањем магнетофонских снимака насталих после 1954. године добијени су многи нотни примери. Пре тога је неуморни истраживач фолклора, као и све њене колеге са Института, за снимање звука користила грамофон и засада су ови снимци недоступни. Дигитализацију, обраду и систематизацију записа у архивској грађи урадиле су Марија Кумичин и Дијана Данова-Дамјанова. Финалну обраду звука направио је Алекс Нушев. Руководилац пројекта, састављач диска и аутор текста у новом издању је проф. др Горица Најденова. Она нам је рекла да је преслушала преко 3.000 теренских снимака, који се чувају у архиву Института за уметничко-историјска истраживања при Бугарској академији наука, пре него што је донела одлуку који ће од њих најбоље илустровати рад Елене Стојин. У случајевима у којима није било довољно теренских снимака, Горица и њена екипа су навеле примере из истраживања других фолклориста.

„Ову архивску грађу смо одавно прикупили, прича Горица Најденова. Дуго времена је била недоступна пошто је била на старим носачима података, а у одређеном периоду није било средстава за њено осавремењивање. Сад радимо интензивно и резултати нису изостали, без обзира на мали број службеника. Овом пројекту смо приступили пошто смо веровали да ћемо на овај начин одати заслужену пошту Елени Стојин и њеном раду којим је допринела богаћењу архива. Тако смо обележили и њену 100. годишњицу од рођења, која је прослављена у 2015. Елена Стојин је често радила са супругом Иваном Качулевим, стога се на неким снимцима чује и његов глас. Надамо се да ћемо овим издањем промовисати нашу фоно збирку у којој се чувају стари облици и стилови певања и музицирања. Што се тиче емоција које изазивају ови материјали, без оклевања могу вам рећи да сам имала веома емотивне доживљаје. Дакле, ма колико припремљен био човек, он ни не слути шта га очекује када је реч о овим старим снимцима.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова